| Početna strana | Uredništvo | Časopis  | Uputstvo autorima  | Kodeks u  kliničkom i eksperimentalnom radu | Kontakt  |  
| Home page | Editorial  board | About the Journal | Instructions for Authors | Peer Review Policy | Clinical and Experimental Work Code | Contact  |
 

 

Acta Medica Medianae
Vol. 53, No 4, Decembar, 2014

UDk 61
ISSN 0365-4478(Printed version)
ISSN 1821-2794(Online)


 

Kontakt:

Boban Milojković

Faculty of Medicine

Bulevar dr Zorana Đindjića 81

18000 Niš, Serbia

e-mail: boban.milojkovic@hotmail.com

 

Originalni rad                                                              

UDK: 616.61-008.61-07:616.12-008.331.1

doi:10.5633/amm.2014.0403

 

PRIMARNA ARTERIJSKA HIPERTENZIJA, FAKTORI RIZIKA I ISHEMIJSKA HIPERTENZIVNA NEFROPATIJA

 

Boban Milojković1, Boris Đindjić 2, Sonja Radenković3, Gordana Kocić4, Bobana Milojković5

 

University of Niš, Faculty of Medicine in Niš, Serbia1

University of Niš, Faculty of Medicine, Institute of Pathophysiology, Serbia2

Institute of Nephrology and Hemodyalisis, Clinical Center Niš, Serbia3

University of Niš, Faculty of Medicine, Institute of Biochemistry, Serbia4

Clinic for General Surgery, Clinical Center Niš, Serbia5

 

Arterijska hipertenzija je glavni faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih poremećaja i predstavlja uzrok većine bolesti i mortaliteta. Postoji jaka veza između hipertenzije i funkcije bubrega, budući da bubrežne bolesti mogu da budu uzrok, ali i posledica povećanog krvnog pritiska. Povećanje krvnog pritiska je samo po sebi snažan faktor rizika za nastanak hipertenzivne nefropatije i razvoj završnog stadijuma hronične bubrežne bolesti (“end-stage renal disease” – ESRD). Patogeneza hipertenzivne nefropatije (HN) je multifaktoralna, tako da pored uvećanog krvnog pritiska, postoje i drugi faktori rizika koji doprinose razvoju ove bubrežne patologije i njene progresije do završnog stadijuma bubrežne bolesti. Tu spadaju gojaznost, pušenje, muški pol i ostali, još uvek neutvrđeni faktori rizika.

Cilj rada bio je analiziranje veze između primarne arterijske hipertenzije i renalne hipertenzije i prevalencije ostalih faktora rizika od ateroskleroze kod bolesnika sa razvijenom hipertenzivnom bolešću bubrega.

U prospektivnoj studiji preseka analizirani su podaci o 283 bolesnika oba pola sa dijagnozom primarne hipertenzije i hipertenzivnom bolešću bubrega. Anamnestički podaci o uzrastu, trajanju hipertenzije, pušačkom stažu, prisustvu hipertenzivne retinopatije, hipertrofiji leve komore i podaci o prethodnim bubrežnim bolestima prikupljeni su putem intervjua i medicinske dokumentacije. Klinička ispitivanja obuhvatala su merenja krvnog pritiska, određivanje indeksa telesne mase (ITM), parametara metabolizma lipida u krvi (koncentracija ukupnog holesterola, LDL-holesterola, HDL-holesterola i triglicerida), uree i kreatinina u serumu i koncentracije proteina i albumina u urinu.

Analizirani su podaci o ukupno 283 bolesnika (185 muškaraca i 98 žena) sa HN. Podaci dobijeni na osnovu analize ukazali su na značajno veći procenat muškaraca starosti preko 60 godina sa HN. Prosečna starost ispitivanih hipertenzivnih bolesnika sa IHN bila je 62.68,8 godina, pri čemu je prosečno trajanje hipertenzije bilo 19.85.9 godina. Kod svih ispitanih bolesnika utvrđena je hipertenzivna retinopatija i hipertrofija leve komore. Većina ispitanih bolesnika (78.6%) sa HN imala je povećanu telesnu masu sa ITM od 25-30 kg/m2. Dislipidemija i pušenje zabeleženi su kod 75% hipertenzivnih bolesnika sa HN. Najčešći poremećaji metabolizma lipida bili su hipertrigliceridemija udružena sa hiperholeste-rolemijom zabeležena kod 42.1% i kombinovana dislipidemija kod 25.8% bolesnika. Porodična istorija HTA zabeležena je kod svih bolesnika sa HN.

Korelacionom analizom utvrđena je značajna pozitivna veza između porodične istorije HTA (r=0.62, p<0.05), pušenja (r=0.53, p<0.05) i kombinovane dislipidemije (hiper-trigliceridemija i hiperholesterolemija) (r=0.45, p<0.05) i pojave HN.

Hipertenzivna nefropatija najčešće se javlja kod starijih hipertenzivnih osoba muškog pola sa razvijenim hipertenzivnim mikro- i makrovaskularnim komplikacjama. Porodična istorija HTA, pušenje i poremećaji metabolizma lipida, naročito kombinovana dislipidemija, predstavljaju jako česte faktore rizika za razvoj hipertenzivne nefropatije. Prevencija i terapija navedenih faktora rizika predstavlja veoma važan zadatak u cilju smanjivanja broja obolelih od hipertenzivne nefropatije. Acta Medica Medianae 2014;53(4):15-21.

 

Ključne reči: hipertenzivna nefropatija, arterijska hipertenzija, pušenje, dislipidemija