ACTA FAC. MED. NAISS. 2003; 20 (1): 29 - 32 |
Pregledni rad
DETEKCIJA HELICOBACTER PYLORI: KOMPARACIJA HEMATOKSILIN-EOZIN i MODIFIKOVANE
GIEMSA METODE
Tatjana Babić1, Hakija Bašić2, Vuka Katić2,
Marica Otašević1
1 Institut za zaštitu zdravlja, sektor za mikrobiologiju 2
Institut za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu
UVOD
Etiološku povezanost Helicobacter pylori (H. pylori)i hroničnog aktivnog
gastritisa kao i uticaj na patogenezu peptičkih ulceracija, gastričnog
adenokarcinoma i limfoma potvrdila su brojna istraživanja (1-3).
Postavljanje dijagnoze H. pylori infekcije omogućuje započinjanje kauzalne
terapije. Dijagnozu ovog mikroorganizma moguće je postaviti brojnim metodama:
serologijom, 13C i 14C urea testovima disanja, ureaza testom, bakterijskom
kultivacijom, ili histološkom identifikacijom. Kultivisanje i izolovanje H.
pylori i/ili histološke metode detekcije H. pylori iz biopsijskih uzoraka
želudačne sluzokože smatraju se “zlatnim standardom“ za dijagnozu H. pylori
infekcije.
Mnogi autori ukazuju da su histološke metode najsenzitivnije dijagnostičke
metode detekcije H. pylori u gastričnim bioptatima (4,5). Spiralni izgled i
jedinstvena lokalizacija (mukusni sloj i površina gastričnog epitela) omogućuju
prepoznavanje ovog mikroorganizma u tkivnim uzorcima primenom različitih metoda
bojenja (modifikovana Giemsa, Warthin-Starry, Gimenez i imunohistohemijska
detekcija korišćenjem imunih kompleksa).
Stavovi o prednostima različitih metoda detekcije se razlikuju, te je cilj našeg
istraživanja bio da korišćenjem heamatoxylin-eosin (HE) bojenja i modifikovanog
Giemsa bojenja utvrdimo koja je od ovih metoda validnija i senzitivnija u
detekciji H. pylori u gastričnim bioptatima i resekcijama želuca.
MATERIJAL I METODE
Kod 30 bolesnika starosti od 19 do 76 godina, 12 muškaraca i 18 žena, zbog
tegoba u gornjim partijama gastrointestinalnog trakta učinjena je endoskopija
ili hirurška intervencija. Endoskopske procedure su sprovodili gastroenterolozi
u Klinici za gastroenterologiju u Nišu gastroskopom tipa Olympus i pritom
uzimali biopsijski materijal za histološke procedure. Biopsijski materijal je
fiksiran u 10% formalinu i transportovan u patohistološku laboratoriju.
U Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Nišu pristupilo se ispitivanju
endoskopskih gastričnih biopsija antruma u čijoj je histološkoj slici dominirao
hronični gastritis sa ili bez atrofije žlezdanih struktura (28 slučajeva) i dva
slučaja resekovanog želuca zbog duodenalnog ulkusa. Radi identifikacije H.
pylori svi isečci obra|ivani su HE metodom i modifikovanom Giemsa metodom
bojenja.
REZULTATI
Na HE tretiranim isečcima želudačnih biopsija H. pylori je slabo bazofilan
spiralno oblikovan mikroorganizam, najčešće prisutan na površini mukoze. Ipak,
detekcija HE obojenih spiralno savijenih bakterija u obliku slova S bila je
moguća samo ako su bakterije bile prisutne u velikom broju. Specifičnost ove
metode zasniva se na prepoznavanju mikroorganizama sa morfološkim
karakteristikama tipičnim za H. pylori. Zbog toga, prisustvo drugih bakterija
slične morfologije otežava i smanjuje pouzdanost dijagnoze. Modifikovanom Giemsa
metodom prevazilaze se ove teškoće.
Slika 1. Spiralne forme H. pylori u blizini
luminalne površine epitelnih ćelija koje oblažu superficijalne foveole
(modifikovana Giemsa metoda)
Primenom modifikovane Giemsa metode plavičaste spiralno oblikovane bakterije se
mogu videti na epitelnim ćelijama gastričnih foveola (slika 1). Ovom metodom i
mali broj mikroorganizama, koji se teško može detektovati pomoću tradicionalne
HE metode bojenja, postaje lako uočljiv. U svim slučajevima H. pylori je bio
lakši za detekciju i interpretaciju na tkivnim presecima tretiranim
modifikovanom Giemsa metodom. Osnovni nedostatak ove metode je slab kontrast
izme|u mikroorganizma i okolne gastrične mukoze.
Rezultati detekcije H. pylori dobijeni primenom HE i modifikovane Giemsa metode
bojenja dati su u grafikonu 1.
Grafikon 1. Grafički prikaz detekcije H. pylori
primenom HE i mod. Giemsa bojenja
H. pylori je identifikovan u 11 od 30 uzoraka (36.6%) bojenih HE metodom. Znatno
češće H. pylori je bio identifikovan u presecima bojenim modifikovanim Giemsa
bojenjem: u 22 od 30 uzoraka (78.3%) nalaz je bio pozitivan.
Upore|ujući rezultate ove dve metode došli smo do sledećih nalaza (tabela 1): U
šest slučajeva postojala je podudarnost obe metode u pogledu negativnih nalaza,
dok je u devet uzoraka nalaz bio identičan u pogledu prisustva H. pylori
infekcije u obe primenjene metode. Dakle, samo u polovini uzoraka nalazi su bili
identični (9 pozitivnih i 6 negativnih nalaza), dok su u polovini slučajeva
nalazi bili nepodudarni. Daleko veća nepodudarnost nalaza bila je u pogledu
negativnih nalaza: od 19 negativnih nalaza pri HE bojenju 13 je bilo pozitivno
primenom modifikovane Giemsa metode.
Tabela 1. Uporedni nalaz HE i mod. Giemsa bojenja
N° bolesnika HE
GIEMSA
6
- -
13
- +
9
+ +
2
+ -
30
11/19 22/8
Diskrapanca nalaza prikazana je u tabeli 2. Dva uzorka pozitivna pri HE bojenju
dala su negativne rezultate pri modifikovanom Giemsa bojenju. Istovremeno,
trinaest uzoraka negativnih pri HE bojenju bilo je pozitivno pri modifikovanom
Giemsa bojenju. Iz ovoga proističe razlika u senzitivnosti i specifičnosti ove
dve metode.
Tabela 2. Uporedni nalaz HE i Giemsa bojenja
Giemsa
HE bojenje pozitivni
negativni ukupno
(n)
(n)
pozitivni 9
2*
11
negativni 13*
6
19
22
8
30
* diskrepantni rezultati
senzitivnost: 9/22 (40.9%)
specifičnost 6/8 (75.0%)
pozitivna prediktivna vrednost: 9/11 (81.8%)
negativna prediktivna vrednost: 6/19 (31.5%)
DISKUSIJA
Postavlja se pitanje uloge i mesta histoloških metoda, koje iziskuju endoskopiju
(invazivne metode), u dijagnozi H. pylori infekcije u odnosu na neinvazivne,
brze i manje skupe testove (serologija i urea testovi disanja-UBT). Nedavno su
Moayyedi i sar. (6) upore|ujući senzitivnost i specifičnost različitih metoda
detekcije H. pylori (UBT, ureaza test, kultura, serologija ) pokazali malu
razliku u pogledu specifičnosti ovih metoda. Me|utim, histološka metoda
(modifikovana Giemsa bojenje) sa senzitivnošću od 98% bila je signifikantno
senzitivnija u odnosu na ostale primenjene metode.
Rotimi i sar. (7) upore|ujući senzitivnost različitih histoloških tehnika (HE,
modifikovana Giemsa, modifikovani McMullen’s i H. pylori bojenje impregnacijom
srebra) u odnosu na imunohistohemijsku metodu primenom anti-H. pylori antitela
(histološki zlatni standard) pokazuju 100% senzitivnost modifikovane Giemsa
metode.
Ova grupa autora ističe superiornost imunohistohemije. Iako bi bilo idealno sve
tkivne isečke tretirati imunohistohemijski, nažalost, cena koštanja ograničava
njenu primenu. Modifikovana Giemsa metoda je jeftinija i tehnički lakša za
primenu. Zbog toga, kao i zbog njene visoke senzitivnosti ova grupa autora je
preporučuje kao metodu izbora u identifikaciji H. pylori u gastričnim
bioptatima. S druge strane, od kako je pokazano da H. pylori infekcija dovodi do
hroničnog gastritisa i da je od značaja u patogenezi gastričnog karcinoma i
limfoma, značaj identifikacije H. pylori u bioptičnim uzorcima je povećan.
Istovremeno potvrda eradikacije H. pylori infekcije i detekcija reinfekcije je
značajna za korektno lečenje bolesnika. Otuda potreba za što realnijim metodama
detekcije H. pylori infekcije.
I ranije studije su ukazale da HE bojenje nije adekvatno za detekciju H. pylori
jer generiše lažno negativne rezultate i da su bojenja Giemsa metodom i tehnike
impregnacijom srebrom metode izbora. No i poslednje tehnike, mada vrlo
senzitivne, nisu sasvim specifične jer mogu dati lažno pozitivne rezultate zbog
bakterijskih kontaminata ili tkivnog debrija.
Procenjujući vrednost različitih metoda bojenja Madan (8) zaključuje da Giemsa
bojenje predstavlja laku, reproduktibilnu i ekonomičnu metodu identifikacije H.
pylori infekcije i preporučuje je kao metodu izbora u kliničkoj praksi. Naša
ispitivanja potvr|uju da modifikovana Giemsa metoda ima prednost nad HE bojenjem
u pogledu senzitivnosti i specifičnosti i da je zbog svoje jednostavnosti
aplikabilna u kliničkoj praksi, te je preporučujemo za rutinsku upotrebu.
ZAKLJUČAK
Modifikovana Giemsa metoda je visoko senzitivna histološka metoda detekcije H.
pylori u želudačnim bioptatima i resekcijama želuca. Ona je senzitivnija u
pore|enju sa HE i jednostavnija za interpretaciju. Modifikovana Giemsa metoda
predstavlja laku i ekonomičnu metodu detekcije H. pylori te je metoda izbora za
rutinsku detekciju H. pylori na svim želudačnim bioptatima.
LITERATURA
1. Marshall BJ. Helicobacter pylori: the etiologic agent for peptic ulcer. JAMA
1995;274:1064-1066.
2. Wotherspoon A, Oriz-Hidalgo C, Falcon MR, Isaacson PG. Helicobacter pylori -
associated gastritis and primary B-cell gastric lymphoma. Lancet 1991; 338:
1175.
3. Hansson LE, Nyren O, Hsing AW, Bergstroem R, Josefsson S, Chow WH, Fraumeni
JF, Adami HO. The risk of stomach cancer in patients with gastric or duodenal
ulcer disease. N Engl J Med 1996; 335: 242-249.
4. Ashton-Key M, Diss TC, Isaacson PG. Detection of Helicobacter pylori in
gastric biopsy and resection specimens. J Clin Pathol 1996; 49: 107-111.
5. Miller NM, Sathar MA, Naran AD, Van den Ende, Simiee AE, Manion G. Evaluation
of various techniques to diagnose Helicobacter pylori in patients with upper
gastrointestinal tract symptoms. S Afr Med J 1991; 80: 575-578.
6. Moayyedi P, Dixon MF. Any role left for invasive tests - Histology in
clinical practice. Gut 1998;43 (supl 1):S 5.
7. Rotimi O, Cairns A, Gray S, Moayyedi P, Dixon MF. Histological identification
of Helicobacter pylori : comparison of staining methods. J Clin Pathol 2000; 53:
756-759.
8. Madan E, et al. Evaluation of staining methods for identifying Campylobacter
pylori. Am J Clin Pathol 1988; 90: 450-453.