Acta-grb.jpg - 2079 BytesACTA FAC. MED. NAISS. 2003; 20 (1): 29 - 32

Pregledni rad
DETEKCIJA HELICOBACTER PYLORI: KOMPARACIJA HEMATOKSILIN-EOZIN i MODIFIKOVANE GIEMSA METODE

Tatjana Babić1, Hakija Bašić2, Vuka Katić2, Marica Otašević1
1 Institut za zaštitu zdravlja, sektor za mikrobiologiju 2 Institut za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu


 

UVOD

Etiološku povezanost Helicobacter pylori (H. pylori)i hroničnog aktivnog gastritisa kao i uticaj na patogenezu peptičkih ulceracija, gastričnog adenokarcinoma i limfoma potvrdila su brojna istraživanja (1-3).
Postavljanje dijagnoze H. pylori infekcije omogućuje započinjanje kauzalne terapije. Dijagnozu ovog mikroorganizma moguće je postaviti brojnim metodama: serologijom, 13C i 14C urea testovima disanja, ureaza testom, bakterijskom kultivacijom, ili histološkom identifikacijom. Kultivisanje i izolovanje H. pylori i/ili histološke metode detekcije H. pylori iz biopsijskih uzoraka želudačne sluzokože smatraju se “zlatnim standardom“ za dijagnozu H. pylori infekcije.
Mnogi autori ukazuju da su histološke metode najsenzitivnije dijagnostičke metode detekcije H. pylori u gastričnim bioptatima (4,5). Spiralni izgled i jedinstvena lokalizacija (mukusni sloj i površina gastričnog epitela) omogućuju prepoznavanje ovog mikroorganizma u tkivnim uzorcima primenom različitih metoda bojenja (modifikovana Giemsa, Warthin-Starry, Gimenez i imunohistohemijska detekcija korišćenjem imunih kompleksa).
Stavovi o prednostima različitih metoda detekcije se razlikuju, te je cilj našeg istraživanja bio da korišćenjem heamatoxylin-eosin (HE) bojenja i modifikovanog Giemsa bojenja utvrdimo koja je od ovih metoda validnija i senzitivnija u detekciji H. pylori u gastričnim bioptatima i resekcijama želuca.
 

MATERIJAL I METODE

Kod 30 bolesnika starosti od 19 do 76 godina, 12 muškaraca i 18 žena, zbog tegoba u gornjim partijama gastrointestinalnog trakta učinjena je endoskopija ili hirurška intervencija. Endoskopske procedure su sprovodili gastroenterolozi u Klinici za gastroenterologiju u Nišu gastroskopom tipa Olympus i pritom uzimali biopsijski materijal za histološke procedure. Biopsijski materijal je fiksiran u 10% formalinu i transportovan u patohistološku laboratoriju.
U Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Nišu pristupilo se ispitivanju endoskopskih gastričnih biopsija antruma u čijoj je histološkoj slici dominirao hronični gastritis sa ili bez atrofije žlezdanih struktura (28 slučajeva) i dva slučaja resekovanog želuca zbog duodenalnog ulkusa. Radi identifikacije H. pylori svi isečci obra|ivani su HE metodom i modifikovanom Giemsa metodom bojenja.
 

REZULTATI

Na HE tretiranim isečcima želudačnih biopsija H. pylori je slabo bazofilan spiralno oblikovan mikroorganizam, najčešće prisutan na površini mukoze. Ipak, detekcija HE obojenih spiralno savijenih bakterija u obliku slova S bila je moguća samo ako su bakterije bile prisutne u velikom broju. Specifičnost ove metode zasniva se na prepoznavanju mikroorganizama sa morfološkim karakteristikama tipičnim za H. pylori. Zbog toga, prisustvo drugih bakterija slične morfologije otežava i smanjuje pouzdanost dijagnoze. Modifikovanom Giemsa metodom prevazilaze se ove teškoće.

Slika 1. Spiralne forme H. pylori u blizini luminalne površine epitelnih ćelija koje oblažu superficijalne foveole (modifikovana Giemsa metoda)

Primenom modifikovane Giemsa metode plavičaste spiralno oblikovane bakterije se mogu videti na epitelnim ćelijama gastričnih foveola (slika 1). Ovom metodom i mali broj mikroorganizama, koji se teško može detektovati pomoću tradicionalne HE metode bojenja, postaje lako uočljiv. U svim slučajevima H. pylori je bio lakši za detekciju i interpretaciju na tkivnim presecima tretiranim modifikovanom Giemsa metodom. Osnovni nedostatak ove metode je slab kontrast izme|u mikroorganizma i okolne gastrične mukoze.
Rezultati detekcije H. pylori dobijeni primenom HE i modifikovane Giemsa metode bojenja dati su u grafikonu 1.

Grafikon 1. Grafički prikaz detekcije H. pylori primenom HE i mod. Giemsa bojenja

H. pylori je identifikovan u 11 od 30 uzoraka (36.6%) bojenih HE metodom. Znatno češće H. pylori je bio identifikovan u presecima bojenim modifikovanim Giemsa bojenjem: u 22 od 30 uzoraka (78.3%) nalaz je bio pozitivan.
Upore|ujući rezultate ove dve metode došli smo do sledećih nalaza (tabela 1): U šest slučajeva postojala je podudarnost obe metode u pogledu negativnih nalaza, dok je u devet uzoraka nalaz bio identičan u pogledu prisustva H. pylori infekcije u obe primenjene metode. Dakle, samo u polovini uzoraka nalazi su bili identični (9 pozitivnih i 6 negativnih nalaza), dok su u polovini slučajeva nalazi bili nepodudarni. Daleko veća nepodudarnost nalaza bila je u pogledu negativnih nalaza: od 19 negativnih nalaza pri HE bojenju 13 je bilo pozitivno primenom modifikovane Giemsa metode.

Tabela 1. Uporedni nalaz HE i mod. Giemsa bojenja

N° bolesnika     HE     GIEMSA
6                     -         -
13                   -         +
9                     +         +
2                     +         -
30                 11/19     22/8

Diskrapanca nalaza prikazana je u tabeli 2. Dva uzorka pozitivna pri HE bojenju dala su negativne rezultate pri modifikovanom Giemsa bojenju. Istovremeno, trinaest uzoraka negativnih pri HE bojenju bilo je pozitivno pri modifikovanom Giemsa bojenju. Iz ovoga proističe razlika u senzitivnosti i specifičnosti ove dve metode.

Tabela 2. Uporedni nalaz HE i Giemsa bojenja

            Giemsa
HE bojenje     pozitivni     negativni     ukupno
                    (n)             (n)
pozitivni         9                 2*             11
negativni         13*             6             19
                    22                 8             30

* diskrepantni rezultati
senzitivnost: 9/22 (40.9%)
specifičnost 6/8 (75.0%)
pozitivna prediktivna vrednost: 9/11 (81.8%)
negativna prediktivna vrednost: 6/19 (31.5%)
 

DISKUSIJA

Postavlja se pitanje uloge i mesta histoloških metoda, koje iziskuju endoskopiju (invazivne metode), u dijagnozi H. pylori infekcije u odnosu na neinvazivne, brze i manje skupe testove (serologija i urea testovi disanja-UBT). Nedavno su Moayyedi i sar. (6) upore|ujući senzitivnost i specifičnost različitih metoda detekcije H. pylori (UBT, ureaza test, kultura, serologija ) pokazali malu razliku u pogledu specifičnosti ovih metoda. Me|utim, histološka metoda (modifikovana Giemsa bojenje) sa senzitivnošću od 98% bila je signifikantno senzitivnija u odnosu na ostale primenjene metode.
Rotimi i sar. (7) upore|ujući senzitivnost različitih histoloških tehnika (HE, modifikovana Giemsa, modifikovani McMullen’s i H. pylori bojenje impregnacijom srebra) u odnosu na imunohistohemijsku metodu primenom anti-H. pylori antitela (histološki zlatni standard) pokazuju 100% senzitivnost modifikovane Giemsa metode.
Ova grupa autora ističe superiornost imunohistohemije. Iako bi bilo idealno sve tkivne isečke tretirati imunohistohemijski, nažalost, cena koštanja ograničava njenu primenu. Modifikovana Giemsa metoda je jeftinija i tehnički lakša za primenu. Zbog toga, kao i zbog njene visoke senzitivnosti ova grupa autora je preporučuje kao metodu izbora u identifikaciji H. pylori u gastričnim bioptatima. S druge strane, od kako je pokazano da H. pylori infekcija dovodi do hroničnog gastritisa i da je od značaja u patogenezi gastričnog karcinoma i limfoma, značaj identifikacije H. pylori u bioptičnim uzorcima je povećan. Istovremeno potvrda eradikacije H. pylori infekcije i detekcija reinfekcije je značajna za korektno lečenje bolesnika. Otuda potreba za što realnijim metodama detekcije H. pylori infekcije.
I ranije studije su ukazale da HE bojenje nije adekvatno za detekciju H. pylori jer generiše lažno negativne rezultate i da su bojenja Giemsa metodom i tehnike impregnacijom srebrom metode izbora. No i poslednje tehnike, mada vrlo senzitivne, nisu sasvim specifične jer mogu dati lažno pozitivne rezultate zbog bakterijskih kontaminata ili tkivnog debrija.
Procenjujući vrednost različitih metoda bojenja Madan (8) zaključuje da Giemsa bojenje predstavlja laku, reproduktibilnu i ekonomičnu metodu identifikacije H. pylori infekcije i preporučuje je kao metodu izbora u kliničkoj praksi. Naša ispitivanja potvr|uju da modifikovana Giemsa metoda ima prednost nad HE bojenjem u pogledu senzitivnosti i specifičnosti i da je zbog svoje jednostavnosti aplikabilna u kliničkoj praksi, te je preporučujemo za rutinsku upotrebu.
 

ZAKLJUČAK

Modifikovana Giemsa metoda je visoko senzitivna histološka metoda detekcije H. pylori u želudačnim bioptatima i resekcijama želuca. Ona je senzitivnija u pore|enju sa HE i jednostavnija za interpretaciju. Modifikovana Giemsa metoda predstavlja laku i ekonomičnu metodu detekcije H. pylori te je metoda izbora za rutinsku detekciju H. pylori na svim želudačnim bioptatima.
 

LITERATURA

1. Marshall BJ. Helicobacter pylori: the etiologic agent for peptic ulcer. JAMA 1995;274:1064-1066.
2. Wotherspoon A, Oriz-Hidalgo C, Falcon MR, Isaacson PG. Helicobacter pylori - associated gastritis and primary B-cell gastric lymphoma. Lancet 1991; 338: 1175.
3. Hansson LE, Nyren O, Hsing AW, Bergstroem R, Josefsson S, Chow WH, Fraumeni JF, Adami HO. The risk of stomach cancer in patients with gastric or duodenal ulcer disease. N Engl J Med 1996; 335: 242-249.
4. Ashton-Key M, Diss TC, Isaacson PG. Detection of Helicobacter pylori in gastric biopsy and resection specimens. J Clin Pathol 1996; 49: 107-111.
5. Miller NM, Sathar MA, Naran AD, Van den Ende, Simiee AE, Manion G. Evaluation of various techniques to diagnose Helicobacter pylori in patients with upper gastrointestinal tract symptoms. S Afr Med J 1991; 80: 575-578.
6. Moayyedi P, Dixon MF. Any role left for invasive tests - Histology in clinical practice. Gut 1998;43 (supl 1):S 5.
7. Rotimi O, Cairns A, Gray S, Moayyedi P, Dixon MF. Histological identification of Helicobacter pylori : comparison of staining methods. J Clin Pathol 2000; 53: 756-759.
8. Madan E, et al. Evaluation of staining methods for identifying Campylobacter pylori. Am J Clin Pathol 1988; 90: 450-453.