ACTA FAC. MED. NAISS. 2003; 20 (3): 169-173

Originalan rad
 

KORELACIJA IZMEĐU VENTRIKULARNIH ARITMIJA, VARIJABILNOSTI SRČANE FREKVENCE I SISTOLNE FUNKCIJE LEVE KOMORE KOD BOLESNIKA NAKON INFARKTA MIOKARDA

Dragan Đordević, Stevan Ilić, Marina Deljanin Ilić, Branko Lović, Ivan Tasić, Dejan Petrović, Aleksandar Nikolić
Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesti, Niška Banja
 

SAŽETAK
Disfunkcija leve komore i učestale ventrikularne aritmije pojedinačno udvostručuju rizik od smrti. Cilj studije bio je ispitati povezanost izme|u ventrikularnih aritmija i varijabilnosti srčane frekvence kod pacijenata sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore (LV).
Ispitano je 66 pacijenata nakon infarkta miokarda sa učestalošću ventrikularnih ekstrasistola više od 10 na sat. Pacijenti su bili podeljeni u dve grupe: prva grupa je imala 37 pacijenata sa ejekcionom frakcijom leve komore (LVEF) većom od 40%, i druga grupa je imala 29 pacijenata sa LVEF Ł 40%. Obe grupe pacijenata su upore|ene sa 20 zdravih osoba bez značajnih aritmija. Ura|eno je kliničko ispitivanje, ehokardiografski pregled, 24-časovni holter monitoring i varijabilnost srčane frekvence. Analizirani su sledeći parametri varijabilnosti srčane frekvence: SDNN, SDANN, RMS-SD, N-N' > 50 ms, njihove 24-časovne vrednosti, dnevne i noćne vrednosti i razlika izme|u dnevnih i noćnih vrednosti.
U prvoj grupi je bilo 8/37 (21.6%) bolesnika sa prekidnom ventrikularnom tahikardijom (3 ili više ventrikularnih ekstrasistola), a u drugoj grupi 7/29 (24.1%) bolesnika. Pacijenti iz druge grupe su imali statistički ni`e prosečne vrednosti svih parametara varijabilnosti srčane frekvence za 24 časa kada su bili upore|eni sa pacijentima iz druge grupe (SDNN: 85.4 - 26.5 ms vs. 103.5 - 23.2 ms; p < 0.01; SDANN: 74.1 - 17.6 ms vs. 84.5 - 21.4 ms; p < 0,05; RMS-SD: 20.2 - 8.3 ms vs. 24.9 - 9.1 ms; p < 0,05; N-N' > 50 ms: 2.1 - 2.4 % vs. 6.4 - 9.3 %; p < 0,05). Svi parametri varijabilnosti srčane frekvence su bili značajno veći u kontrolnoj grupi u odnosu na obe grupe pacijenata (p < 0.0001). Našli smo nisku, ali statistički značajnu korelaciju izme|u LVEF i sledećih parametara varijabilnosti srčane frekvence kod svih ispitanih pacijenata: SDNN r = 0,322 (p < 0,05); SDANN r = 0,318 (p < 0,05); RMS-SD r = 0,266 (p < 0,05); N-N' > 50 ms r = 0,258 (p < 0,05). Razlika dnevnih i noćnih vrednosti varijabilnosti srčane frekvence nije imala korelaciju sa LVEF.
Pacijenti sa redukovanom ejekcionom frakcijom leve komore su imali ni`e vrednosti parametara varijabilnosti srčane frekvence u odnosu na pacijente sa očuvanom ejekcionom frakcijom leve komore. Nije na|ena korelacija izme|u varijabilnosti srčane frekvence i ventrikularnih aritmija. Parametar SDNN mogao bi biti koristan dodatni marker za stratifikaciju i prognozu pacijenata nakon infarkta miokarda.

Ključne reči: varijabilnost srčane frekvence, ventrikularne aritmije, infarkt miokarda, sistolna funkcija leve komore