ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (2): 137-141

   Originalan rad
  

Dragoljub Živanović¹, Nina Đorđević¹, Zoran Marjanović¹, Milorad Mitković²

¹Dečja hirurška Klinika Kliničkog centra Niš;
²Klinika za Ortopedsku hirurgiju Kliničkog centra Niš

     SAŽETAK    

    Fraktura femura je najčešća ozbiljna povreda koštanog sistema u dečjem uzrastu.
    Ove povrede se najčešće javljaju ili u ranom detinjstvu, ili u adolescenciji. Najveći broj ovih fraktura zaraste dobro, bez obzira na način lečenja.
    Gipsana imobilizacija, ili trakcija posle koje sledi gipsana imobilizacija, su dugo bile vrlo uspešne metode lečenja. U poslednjoj deceniji je došlo do razvoja agresivnijeg pristupa, kao što je unutrašnja i spoljašnja fiksacija, da bi se smanjila cena lečenja i neželjeni efekti produžene imobilizacije. Donošenje odluke o načinu lečenja se zasniva na razmatranju uzrasta, pola, lokalizacije i tipa preloma, poznavanja remodelacionog potencijala i socioekonomskog stanja deteta i njegove porodice.
    U četvorogodišnjem periodu zbog frakture femura, različitim metodama je lečeno sedamdesetpetoro dece (77 femura), uzrasta od 6 meseci do 15 godina. Šezdesetšestoro dece (68 femura) su ispunili kriterijume za uključenje u studiju. Metode lečenja su obuhvatale gipsanu imobilizaciju (31), trakcija sa gipsanom imobilizacijom (4), otvorenu repoziciju i kompresivnu osteosintezu pločom (12), spoljašnju fiksaciju fiksatorom M.20 po Mitkoviću (20), i intramedularnu osteosintezu (1).
    Svaki način lečenja ima jasne prednosti i nedostatke. Na osnovu rezultata našeg ispitivanja i pregleda lit er a ture razvili smo sledeće preporuke za lečenje fraktura femurau dečjem uzrastu: deca mlađa od 6 godina mogu se uspešno lečiti ortopedskom repozicijom i gipsanom imobilizacijom. Ako je inicijalni deplasman fragmenata veći od 2 cm, ili je test teleskopiranja pozitivan, preporučuje se period trakcije pre gipsane imobilizacije. Kod starije dece, sa dugačkim spiralnim ili kominutivnim prelomima, sa velikim slobodnim fragmentom, kao i kod politraumatizovane dece, spoljašnja fiksacija je metoda uzbora. Kod starije dece sa dislociranim poprečnim ili kratkim kosim prelomima, kao i kod dece sa teškim povredama glave, kompresivna ploča predstavlja bolji izbor. Rigidna intramedularna fiksacija se ne preporučuje zbog visokog rizika od avaskularne nekroze. Elastična intramedularna osteosinteza titanijumskim ili Enderovim klinovima se u svetu smatra najboljim načinom lečenja, ali su visoka cena i manja aksijalna i rotatorna stabilnost, njeni glavni nedostaci. Minimalno invaziva perkutana osteosinteza pločom i unutrašnji fiksator su metode čija se potencijalna vrednost u lečenju preloma femura kod dece mora razmotriti u budućnosti.

    Ključne reči: frakture femura, deca, spoljašnja fiksacija, kompresivna osteosinteza, zatvorena repozicija