ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (4): 185-194

   Originalan rad
  

Pešić Gordana¹, Jović Zorica¹, Vasić Karin¹, Cekić Snežana², Antić Svetlana³

¹Institut za farmakologiju sa toksikologijom, Medicinski fakultet, Niš
²Institut za fiziologiju, Medicinski fakultet, Niš
³Institut za anatomiju, Medicinski fakultet, Niš

     SAŽETAK   

    Cilj ovog rada je bio da rasvetli ulogu opioidnih peptida, inhibitora enzima koji razgrađuju enkefaline i "releasing" dipeptida na humoralni imuni odgovor posle intracerebroventrikularne (i.c.v.) aplikacije u pacova.
    Metionin-enkefalin (Met-Enk) je i.c.v. primenjen preko permanentno usađenih kanila u različitim dozama (0.01, 0.1, 1, 10, 20 i 50 mg/kgtt). Svaki pacov je primio ukupno 4 injekcija. Kontrolne grupe su primile fiziološki rastvor na identičan način. Met-Enk je izazvao porast broja hemolitičkih plaka (PFC odgovor) u dozama od 0.1 i 1mg/kgtt, ali u višim dozama nije prouzrokovao statistički značajno smanjenje PFC odgovora. Imunopotencirajući efekti Met-Enk bili su kompletno blokirani prethodnom i.c.v. injekcijom ICI 174864 (delta opioidni antagonist) u dozama od 10 i 50 mg/kgtt.
    Efekti Leucin enkefalina (Leu-Enk) na PFC odgovor ispitivani su i.c.v. apikacijom ovog peptida u dozama od 0.1, 1, 10, 20 i 50 mg/kgtt. Tretmani su urađeni na isti način kao i za Met-Enk. Leu-Enk je prouzrokovao statistički značajan porast PFC odgovora kada je bio primenjen u dozama od 0.1 i 1mg/kg tt, ali je ova supstanca u dozama od 20 i 50mg/kg tt ispoljila supresivno dejstvo na PFC odgovor. Imunopotencijacija, odnosno, imunosupresija bila je sprečena prethodnom i.c.v. injekcijom betafunaltreksamina (-FNA)-opioidnim antagonistom (1mg/kgtt). -FNA je blokirao porast PFC odgovora uzrkovanog Leu-Enk-om, dok je ovaj antagonist u dozi od 20mg/kg tt sprečio smanjenje PFC odgovora izazvanog Leu-Enk-om.
    (Des-Tyr1)-Metioninenkefalin, inhibitor endopeptidaze i aminopeptidaze, primenjen je i.c.v. u dozama od 20 i 200 mg/kgtt. Svaki pacov je dobio pet injekcija. Ovaj inhibitor je izazvao dozno-zavisne imunomodulatorne efekte tj. u nižoj dozi došlo je do porasta PFC odgovora, a u višoj do supresije imunog odgovora.
    Bestatin, inhibitor aminopeptidaze, i.c.v. primenjen na identičan način kao i prethodni inhibitor, prouzrokovao je porast imunog odgovora u dozi od 20 mg/kgtt, a statistički značajnu supresiju PFC odgovora u dozi od 200 g/kgtt. N-Karboksifenilleucin, moćni inhibitor endopeptidaze, je i.c.v. aplikovan u dozama od 5 i 50 mg/kgtt. Ova supstancija je izazvala dozno-zavisne imunomodulatorne efekte: PFC odgovor je bio potenciran kada je primenjen u nižoj dozi, a suprimiran posle primene više doze. Aktinonin, inhibitor svih enzima koji hidrolizuju enkefaline, i.c.v. aplikovan u dozama od 20 i 200 mg/kgtt izazvao je dozno-zavisne efekte na humoralni imuni odgovor. Aktinonin je ispoljio potencirajuće dejstvo kada je primenjen u nižoj dozi, a suprimirajuće kada je dat uvišoj dozi. Kjotorfin, dipeptid koji povećava oslobađanje enkefalina, i.c.v. primenjen kao i prethodni inhibitori, indukovao je imunopotencijaciju u dozi od 5 mg/kgtt, a supresiju PFC odgovora u dozi od 500 mg/kgtt. Naltrekson, antagonist opioidnih receptora, kompletno je blokirao imunomodulatorne efekte (Des-Tyr1)-Metioninenkefalina (naltrekson je i.c.v. primenjen pre ovog inhibitora). Ovi rezultati sugerišu da opioidni peptidi, inhibitori enzima koji razlažu opioide i "releasing" dipeptid poseduju imunomodulatornu aktivnost. Imunološki efekti Leu-Enk, inhibitora enkefalinaza i "relesing" dipeptida je dozno-zavistan fenomen.

    Ključne reči: opioidni peptidi, inhibitori enzima koji hidrolizuju opioidne peptide, "releasing" dipeptid, humoralni imuni odgovor