ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (4): 201-204

   Originalan rad
  

Slobodan Vlajković, Marija Daković-Bjelaković, Rade Čukuranović, Vesna Stojanović, Natalija Stefanović

Institut za anatomiju, Medicinski Fakultet u Nišu, Srbija i Crna Gora

    SAŽETAK

    Bez obzira na znatan rast i razviće, fetusni bubreg i njegove strukture su veoma slabo proučavani. Proces rasta se kontinuirano nastavlja u postnatalnom životu, ali uz značajniju pažnju naučnika. Zbog gore navedenog, stereološka istraživanja fetusnog bubrega su veoma značajna za razumevanje normalnog razvića njegovih struktura. Cilj ovog rada bio je da utvrdi udeo tri makroskopske strukture bubrega humanog fetusa: kore, srži i šupljine, u odnosu na gestacijsku starost. Autori su pokušali da odrede periode njihovog najvećeg i najmanjeg udela u zapremini bubrega i da ih uporede kroz različita gestacijska doba. Analizirano je 45 pari bubrega humanih fetusa, starosti od četvrtog do desetog lunarnog meseca. Bubrezi su podeljeni u devet grupa, u zavisnosti od njihove gestacijske starosti. Korišćenjem stereoloških metoda određivane su zapreminske gustine kore, srži i šupljine bubrega. Rezultati su statistički obrađeni, a periodi najvećeg i najmanjeg zapreminskog udela zabeleženi. Kora ima najveći procentualni udeo u zapremini fetusnog bubrega u X lunarnom mesecu, a najmanji u V lunarnom mesecu. Na drugoj strani, bubrežna srž svoj najveći udeo ima u V, a najmanji u X lunarnom mesecu. Bubrežna šupljina je najprisutnija u periodu smanjivanja udela srži i periodu laganog rasta udela kore. Veoma je značajno poznavati periode najvećeg učešća pojedinih bubrežnih struktura zato što funkcija fetusnog bubrega najverovatnije zavisi od dominantnog udela kortikalne ili medularne komponente nefrona. Ova studija je pokušaj da se odrede neki parametri koji mogu biti od pomoći u daljim istraživanjima razvića bubrega humanog fetusa.

    Ključne reči: fetusni bubreg, kora, srž, šupljina, zapremina, stereologija