ACTA FAC. MED. NAISS. 2006; 23 (3): 163-169 |
Stručni rad
TEORIJSKI PRILAZI PROBLEMU PROFESIONALNOG STRESA
Jovica Jovanović1, Konstantinos Lazaridis 2, Violeta
Stefanović3
1 Medicina rada, Niš,
2 AHEPA Hospital, Solun, Grčka,
3 Zdravstveni centar, Kuršumlija
Sažetak
Do skora je stres na radnom mestu bio prisutan samo na slabo plaćenim poslovima i poslovima sa visokim emotivnim zahtevima, kao što su prosveta i uslužne delatnosti. Danas, stres na radnom mestu poprima epidemijske karakteristike i brzo se širi poput plamena. Preduzeća troše velika materijalna dobra na kupiranje stresom izazvanih povreda na radu, smanjene produktivnosti, apsentizma i troškova osiguranja.
Fizički simptomi stresa na radnom mestu su: glavobolje, digestivni problemi, poremećaji sna, osip po koži, lupanje srca, noćno preznojavanje, seksualni poremećaji, menstrualni poremećaji, hronični bol u leđima, mišićna napetost, gubitak apetita, povećanje telesne težine. Emocionalni poremećaji koji prate stres su: nervoza, frustracija, depresija, bezvoljnost, anksioznost, zaboravnost, zamor, povećana upotreba nikotina, alkohola i lekova. Simptomi vezani za posao su: povećan apsentizam, povrede na radu, neslaganje sa kolegama, pad produktivnosti, apsentizam, poteškoće u razumevanju radne procedure, duge pauze i mnogo vremena provedenog uz internet i telefon.
Činjeni su veliki napori da se identifikiju stresogeni faktori na poslu. Postoje uglavnom tri različita prilaza koja definišu i izučavaju stres, ali se oni međusobno preklapaju u pojedinim elementima. Tehnički i fiziološki pristupi stresu su dominirali u ranijim pokušajima tumačenja stresa na radnom mestu ali u savremenom konceptu sve više dominira psihološki pristup definisanju stresa na radnom mestu. Ovi pristupi su i danas aktuelni.
Ključne reči: profesionalni stres, uzroci profesionalnog stresa, teorije o profesionalnom stresu, radnici, radno mesto