ACTA FAC MED NAISS 2009; 26 (4): 181-185

Originalan rad

UDC 616.379-008.64:615.851.4

INFORMISANOST, STAVOVI I PONAŠANJE PREMA SOPSTVENOJ BOLESTI KOD BOLESNIKA SA ŠEĆERNOM BOLEŠĆU TIP2

 

Dušica Miloradović1, Maja Nikolić2, Dragan Dimić3, Branko Bačanin1, Zvonko Abramović1, Vanja Petrović1


1Dom zdravlja Merošina
2Institut za javno zdravlje Niš, Niš, Srbija
3Klinika za endokrinologiju, Klinički centar u Nišu, Niš, Srbija


SAŽETAK

Šećerna bolest, svojim hronicitetom, zastupljenošću u opštoj populaciji, kompleksnim i materijalno zahtevnim lečenjem, nameće potrebu neprekidne koordinacije između zdravstvenih radnika i bolesnika sa ciljem sprovođenja prevencije i ublažavanja posledica bolesti. Cilj rada bio je stvaranje kvantitativnog uvida o opštem poznavanju sopstvene bolesti kod bolesnika sa dijabetes melitusom tip 2, kao i njihovog ponašanja prema sopstvenoj bolesti tokom procesa lečenja. U ispitivanje je uključeno 45 bolesnika sa šećernom bolešću tip 2, ambulantno lečenih u Domu zdravlja – Merošina, prosečne starosti 64.68±10.69 godina. Kvantitativna procena poznavanja sopstvene bolesti i ponašanja kod ispitanika, kao i socio-epidemiološka anamneza, sprovedeni su primenom uniformnog upitnika, merenjem telesne težine, telesne visine i izračunat je indeks telesne mase ispitanika, a sve dobijene vrednosti obrađene su statističkim metodama. Prosečan skor znanja o dijabetesu kod ispitanika iznosio je 15±5.02, što se smatra nedovoljnim, iako više od polovine ispitanika ima zadovoljavajuće znanje o simptomima, komplikacijama i prevenciji šećerne bolesti. Minimalni skor znanja kod ispitanih bolesnika bio je 7, a maksimalan 24. Muškarci su imali nešto bolji skor znanja o dijabetesu (17.8±4.64) u odnosu na žene (14.97±5.0), ali utvrđena razlika u znanju nije bila statistički značajna. Prosečan skor stavova ispitanika iznosio je 3.96±1.48 poena i može se smatrati zadovoljavajućim, međutim, ponašanje bolesnika nije bilo u potpunosti usklađeno sa njihovim znanjem i stavovima. Nameće se neophodnost preciznog određivanja efekata medicinske edukacije kod specifičnih delova populacije, kao što su bolesnici oboleli od šećerne bolesti, kod kojih je lična angažovanost od presudnog značaja za proces efikasnog lečenja.

Ključne reči: šećerna bolest, informisanost, praktični odnos, edukacija