ACTA FAC MED NAISS 2009; 26 (4): 181-185 |
Originalan rad
UDC 616.379-008.64:615.851.4
INFORMISANOST, STAVOVI I PONAŠANJE PREMA SOPSTVENOJ BOLESTI KOD BOLESNIKA SA
ŠEĆERNOM BOLEŠĆU TIP2
Dušica Miloradović1, Maja Nikolić2, Dragan Dimić3, Branko Bačanin1, Zvonko Abramović1, Vanja Petrović1
1Dom zdravlja Merošina
2Institut za javno zdravlje Niš, Niš, Srbija
3Klinika za endokrinologiju, Klinički centar u Nišu, Niš, Srbija
SAŽETAK
Šećerna bolest, svojim hronicitetom, zastupljenošću u opštoj populaciji,
kompleksnim i materijalno zahtevnim lečenjem, nameće potrebu neprekidne
koordinacije između zdravstvenih radnika i bolesnika sa ciljem sprovođenja
prevencije i ublažavanja posledica bolesti. Cilj rada bio je stvaranje
kvantitativnog uvida o opštem poznavanju sopstvene bolesti kod bolesnika sa
dijabetes melitusom tip 2, kao i njihovog ponašanja prema sopstvenoj bolesti
tokom procesa lečenja. U ispitivanje je uključeno 45 bolesnika sa šećernom
bolešću tip 2, ambulantno lečenih u Domu zdravlja – Merošina, prosečne starosti
64.68±10.69 godina. Kvantitativna procena poznavanja sopstvene bolesti i
ponašanja kod ispitanika, kao i socio-epidemiološka anamneza, sprovedeni su
primenom uniformnog upitnika, merenjem telesne težine, telesne visine i
izračunat je indeks telesne mase ispitanika, a sve dobijene vrednosti obrađene
su statističkim metodama. Prosečan skor znanja o dijabetesu kod ispitanika
iznosio je 15±5.02, što se smatra nedovoljnim, iako više od polovine ispitanika
ima zadovoljavajuće znanje o simptomima, komplikacijama i prevenciji šećerne
bolesti. Minimalni skor znanja kod ispitanih bolesnika bio je 7, a maksimalan
24. Muškarci su imali nešto bolji skor znanja o dijabetesu (17.8±4.64) u odnosu
na žene (14.97±5.0), ali utvrđena razlika u znanju nije bila statistički
značajna. Prosečan skor stavova ispitanika iznosio je 3.96±1.48 poena i može se
smatrati zadovoljavajućim, međutim, ponašanje bolesnika nije bilo u potpunosti
usklađeno sa njihovim znanjem i stavovima. Nameće se neophodnost preciznog
određivanja efekata medicinske edukacije kod specifičnih delova populacije, kao
što su bolesnici oboleli od šećerne bolesti, kod kojih je lična angažovanost od
presudnog značaja za proces efikasnog lečenja.
Ključne reči: šećerna bolest, informisanost, praktični odnos, edukacija