ACTA FAC MED NAISS 2009; 26 (4): 225-233

Pregledni rad

UDC 579.61:616-078

METODE TIPIZACIJE BAKTERIJA

 

¹Biljana Miljković-Selimović, ¹Branislava Kocić, ²Tatjana Babić, ²Ljiljana Ristić

¹Institut za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinski fakultet u Nišu, Niš, Srbija
² Institut za javno zdravlje Niš, Niš, Serbia


SAŽETAK

Tipizacija bakterija se primenjuje u mnogim ispitivanjima, počev od praćenja izvora i puteva prenošenja uzročnika, preko ispitivanja infektivnih bolesti do populacione genetike. Da bi metoda tipizacije bila uspešna, identifikovani tipovi bakterija bi trebalo da budu stabilni, tehnika bi trebalo da ima dovoljnu moć diskriminacije, da bude jednostavna i reproducibilna, a metod da je standardizovan velikim brojem ponovljenih testiranja. U tipizaciji bakterijskih sojeva mogu da se koriste metode tipizacije fenotipskih i genotipskih osobina. Metode fenotipizacije koje se najčešće primenjuju su: serotipizacija, rezistotipizacija, fagotipizacija, bakteriocin-tipizacija i biotipizacija. Poslednjih godina se ove metode poboljšavaju primenom tehnika molekularne biologije, što omogućava ispitivanje ukupnih ćelijskih proteina, proteina spoljne membrane, ćelijskih lipopolisaharida, analizu multilokusnih bakterijskih enzima. Genotipske metode tipizacije obuhvataju: određivanje plazmidskog profila, analizu hromozomske dezoksiribonukleinske kiseline (fingerprinting genoma), elektroforezu u pulsirajućem polju električne struje, genske probe, ribotipizaciju, insercione sekvence, metode bazirane na lančanoj reakciji polimeraze, analizu repetitivnih sekvenci dezoksiribonukleinske kiseline i „microarrays”. Za upoređivanje profila dobijenih tipova često je neophodno korišćenje specijalizovanih softvera. Verovatno će jednog dana metode genotipizacije i molekularne tipizacije zameniti klasične metode. Možda je sada korišćenje neke od ovih metoda skuplje i zahteva visoko specijalizovano osoblje, ali ove metode imaju jedinstvenu prednost: visok stepen diskriminacije.

Ključne reči: bakterije, metode tipizacije