ACTA FAC MED NAISS 2010;27(2):81-84 |
Stručni rad
UDC: 616.995.132-07
DIJAGNOZA I KLINIČKI ZNAČAJ HUMANE DIROFILARIOZE
Jovana Đorđević1, Suzana Tasić1,2, Nataša Miladinović-Tasić1,2, Aleksandar Tasić2
1Medicinski fakultet u Nišu, Srbija
2Odsek za mikologiju i
parazitologiju, Institut za zaštitu zdravlja Niš, Srbija
SAŽETAK
Vrste Dirofilaria repens (D. repens) i Dirofilaria immitis (D. immitis) paraziti pasa, dugo poznati uzročnici zoonoza, mogu kao nezrele jedinke da parazitiraju i u organizmu čoveka. Humana dirofilarioza kod mnogih asimptomatskih bolesnika ostaje neverifikovana, jer, najčešće, većina lekara praktičara ne razmatra ovu etiologiju. Razlog više su još uvek nedostupni komercijalni testovi koji bi omogućili neinvazivnu dijagnostiku ove parazitske infekcije. Na području naše zemlje do sada je dijagnostikovano 28 autohtonih slučajeva humane dirofilarioze. To ukazuje da je najveći broj slučajeva najverovatnije ostao nedijagnostifikovan, s obzirom na činjenicu da je u sistemskim istraživanjima utvrđeno postojanje endemskih zona za dirofilarioze pasa u našoj zemlji. Sa kliničkog aspekta, humana dirofilarioza uključuje superficijale infekcije (subkutane, subkonjuktivalne) koje je lakše detektovati i takođe razvoj plućnih infekcija (nastanak nodula). Veći broj infekcija pluća ovim parazitima biva asimptomatsko bilo zbog razvoja tranzitornih plućnih nodula ili kalcifikacije manjih rezidualnih nodula u plućnom tkivu. U čovekovom organizmu, kao slučajnom nosiocu, paraziti najčešće ne dostižu zrelu formu i mikrofilarije se ne detektuju. Stav da vrsta D. repens najčešće izaziva superficijalnu formu, a vrsta D. immitis plućnu formu dirofilarioza, još uvek se razmatra.
Ključne reči: Dirofilaria repens,
Dirofilaria immitis, humana dirofilarioza