ACTA FAC MED NAISS 2012;29(4):165-174

Revijalni rad

UDC:616.6-006-074:577.113        DOI:10.2478/v10283-012-0023-5

POLIAMINI I KARCINOGENEZA

Uriel Bahrah

Departman za molekularnu biologiju, Jevrejski univerzitet - Hadassah Medicinski fakultet, Jerusalem, Izrael


SAŽETAK

Poliamini, spermin, spermidin i diamin putrescin su jako rasprostranjeni u prirodnom obliku i uključeni su u procese rasta i diferencijacije. Da su ćelije kancera bogate poliaminima opisali smo 1967. godine. Ubrzo je prikazano da ćelije kancera ispuštaju poliamine i da se oni mogu detektovati u telesnim tečnostima poput urina, krvi i cerebrospinalne tečnosti. Takođe je prikazano da je porast ćelijskog nivoa poliamina rani i obavezni događaj u procesu maligne transformacije. Ovaj porast u ćelijskoj koncentraciji poliamina dešava se zbog aktivacije ornitin dekarboksilaze (ODC), koja katališe nivo limitirajuće stope u sintezi poliamina konvertovanjem ornitina u putrescin. Testiranje poliamina iz urina i krvi je rađeno u cilju otkrivanja kancera i određivanja uspešnosti terapije. Razvijena je senzitivna i brza metoda hemiluminiscencije za određivanje diamina i poliamina i testirano je 2000 uzoraka urina. Interesantan sistem ‘’genetske terapije’’ za ubacivanje amin oksidaze u normalne i transformisane ćelije razvijen je na sledeći način: serum amin oksidaze i diamin oksidaza dobijena iz svinjskog bubrega su zadržani u rekonstituisanim omotačima Sendai virusa. Fibroblasti embriona pileta ili pacova, izmenjeni virusom Rausovog sarcoma, bili su mnogo podložniji na ubačene enzime u poređenju sa normalnom podlogom, kada je testirana makromolekularna sinteza. Takođe je razvijen i in vitro test hemosenzitivnosti (‘’prilagođeni tretman’’) ćelija kancera kod različitih bolesnika. Sve ove studije naglašavaju značaj poliamina u karcinogenezi.

Ključne reči: poliamini, transformacija, karcinogeneza, tumorski virusi, analiza urina