ACTA FAC MED NAISS 2019;36(4):279-293 |
Revijalni rad
UDC: 616.993.161-036.22(55)
DOI: 10.5937/afmnai1904279R
Sistematski pregledi metaanaliza humane visceralne leišmanijaze u Iranu
Vahid Rahmanian1, Karamatollah Rahmanian1, Abdolreza Sotoodeh Jahromi1, Saied Bokaie2
1Centar za ispitivanje zoonoza, Univerzitet medicinskih nauka u Jahromu, Jahrom, Iran
2Departman za epidemiologiju, Fakultet veterinrske medicine, Univerzitet u Teheranu, Teheran, Iran
SAŽETAK
Visceralna leišmanijaza je parazitska bolest izazvana vrstom Leishmania donovani i smatra se endemskom zoonozom u Iranu.
Cilj ove studije bilo je određivanje prevalencije humane visceralne leišmanijaze u Iranu. Podaci su sistematično prikupljeni za
period od 1985. godine do 2018. godine u islamskoj republici Iran, iz sledećih elektronskih baza: PubMed, Google Scholar, Science
Direct, Scopus, Web of Science, Magiran, Irandoc, Iranmedex and Scientific Information Database (SID). Naše kriterijume zadovoljilo
je ukupno 29 studija, koje su izveštavale o prevalenciji visceralne leišmanijze u različitim delovima Irana. Za određivanje
heterogenosti korišćeni su Q test kao i I2 statistika. Egerov i Begov test primenjen je kako bi se utvrdila pristrasnost publikovanja.
Zbirna, prosečna prevalencija visceralne leišmanijaze merena modelom slučajnog efekta procenjena je na 1% (95% CI: 1 - 2) u
gradskim sredinama, 3% (95% CI:2 - 4) u ruralnim sredinama i 2% (95% CI: 2 - 3) ukupno.
Najveći broj slučajeva visceralne leišmanijaze u poslednje 33 godine zabeležen je u severozapadnim i južnim provincijama Irana.
Utvrđen je visok stepen heterogenosti (I2 = 98.2%, Q test: p = 0,0002); Begovi i Egerovi testovi bili su značajni kod utvrđivanja
pristrasnosti publikovanja. Nakon korekcije, ukupna prevalencija procenjena je na 0,3% (95% CI: 0,2 – 0,9). Prevalencija visceralne
leišmanijaze u Iranu bila je 0,3%. Ova stopa bila je znatno viša u severozapadnim i južnim delovima zemlje. Ovi podaci su korisni za
uvođenje programa kontrole bolesti.
Ključne reči: crna groznica, Leishmania infantum, prevalencija, Iran