ACTA FAC MED NAISS 2019;36(4):294-309|
ACTA FAC MED NAISS 2019;36(4):294-309 |
Originalni rad
UDC: 616.132.2:577.1]:613.72
DOI: 10.5937/afmnai1904294S
Uticaj fizičkog treninga na dipeptidil peptidazu 4 i insulinu sličan faktor rasta vezujući protein 1 kod bolesnika sa koronarnom bolešću: povezanost sa odgovorom azot oksida
Dejan Simonović1, Marina Deljanin-Ilić1,2, Gordana Kocić3, Gordana Lazarević4, Branka Đorđević3, Sandra Šarić1, Sanja Stojanović1, Stevan Ilić5
1Institut zakardiologiju„ NiškaBanja”, NiškaBanja, Srbija
2Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Serbia
3Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Istitut za biohemiju, Niš, Srbija
4Klinika za kardiovaskularne bolesti, Klinički centarNiš, Niš, Srbija
5Cardiopoint internistička specijalistička ordinacija, Niš, Srbija
SAŽETAK
Dipeptidil peptidaza 4 (DPP4) je proteolitičkienzim koji je uključen u više različitih ćelijskih funkcija i eksprimovan na
površini višećelijskih tipova, uključujući i endotel. Nivo cirkulišućeg insulinusličnog faktora rasta (IGF) vezujućeg proteina 1
(BP1) povezan je sa insulinskom rezistetncijom i dijabetesom (21 - 22), ali takođe utiče i na prognozu i mortalitet od
kardiovaskularnih bolesti.
Cilj ove studije je da evaluira efekat fizičkog treninga na DPP4 i cirkulišući IGF-BP1 i proceni njihovu povezanost sa
azot oksidom (NOx) kao cirkulišućim markerom endotelne funkcije, kod bolesnika sa stabilnom koronarnom bolešću (KB).
Ukupno 48 ispitanika bilo je uključeno u istraživanje, od čega 28 bolesnika sa stabilnom KB (CAD grupa, 59,2 godine ± 8,2 godine)
i 20 zdravih ispitanika (C grupa, 57,1 godina ± 8,2 godine). Na početku ispitivanja određeni su, DPP4, IGF-BP1 i NOx; urađen je i
test fizičkim opterećenjem u obe grupe. Nakon inicijalnog pregleda ispitanika, CAD grupa je uključena u program tronedeljnog
fizičkog treninga, pod nadzorom lekara u stacionarnim uslovima, a nakon tog perioda ponovo su određivani DPP4, IGF-BP1 i NOx,
i ponovo je urađen test fizičkim opterećenjem.
Na početku ispitivanja, nivoi DPP4 i IGF-BP1 bili su značajnoveći u CAD grupi u odnosu na C grupu (p = 0,023 i p = 0,021). Nakon
3 nedelje fizičkog treninga nivoi DPP4 i IGF-BP1 značajno su se snizili u CAD grupi (p = 0,002 i p = 0,026), ali nije bilo značajne
razlike u odnosu na vrednosti u C grupi, na kraju ispitivanja. Nivo NOx bio je značajno niži u CAD grupi u odnosu na C grupu
(p = 0,032), na početku ispitivanja. Vrednosti NOx značajno su se snizile u CAD grupi (p = 0,028), ali nije bilo značajne razlike
između grupa na kraju ispitivanja. Kapacitet za fizički trening bio je značajno niži u CAD grupi na početku ispitivanja, u
odnosu na C grupu (p < 0,001). Ipak se kapacitet za fizički trening značajno povećao u CAD grupi tokom trajanja ispitivanja
(p < 0,001), te se na kraju ispitivanja nije značajno razlikovao u odnosu na C grupu. Sniženje DPP4 pozitivno korelira sasniženjem
IGF-BP1 (r = 0,920, p < 001), povećanjem NOx (r = 0.965, p < 0.001) i povećanjem kapaciteta za fizički trening
(r = 0.818, p < 0.001). Sniženje IGF-BP1 značajno korelira sa povećanjem NOx (r = 0,890, p < 0,001) i povećanjem kapaciteta za
fiziki trening (r = 0,878, p < 0,001); povećanje NOx značajno korelira sa kapacitetom za fizički trening (r = 0,827, p < 0,001).
Redovan fizički trening značajno poboljšava kapacitet za fizički trening i endotelnu funkciju kod bolesnika sa stabilnom koronarnom
bolešću, sobzirom da značajno redukuje DPP4 i IGF-BP1 i povećava NOx 3 nedelje nakon kontrolisanog fizičkog treninga.
Ključne reči: fizička aktivnost, koronarna bolest, dipeptidil peptidaza 4, faktor rasta sličan insulinu, vezujući protein 1, azot oksid