ACTA FAC MED NAISS 2020;37(1):23-33 |
Revijalni rad
UDC:
616.718.19-001-089
DOI: 10.5937/afmnai2001023M
Povrede karličnog prstena
Saša
Milenković1,2, Milan Mitković1,2
1Univerzitet
u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
2Klnika
za ortopediju i traumatologiju, Klinički Centar Niš, Niš, Srbija
SAŽETAK
Karlica je jaka koštano-ligamentarna
struktura koja sadrži mnoge organe, krvne sudove i nerve. Tri sile, ili njihova
kombinacija, izazivaju prelome karlice. Glavni uzrok preloma karlice su
saobraćajni udesi ili pad sa visine. Biomehanički, karlični prsten može biti
stabilan ili nestabilan. Biomehanički nestabilan karlični prsten može da
provocira hemodinamsku nestabilnost. Stopa mortaliteta kod hemodinamski
nestabilnih bolesnika sa prelomima karlice ostaje visoka. Hemodinamski
nestabilni bolesnici zahtevaju hitno zatvaranje karličnog volumena pomoću
karlične C kleme ili pomoću spoljašnjeg fiksatora. Ovakva fiksacija obično je
privremena. Masivna venska krvarenja iz povređene karlice zahtevaju tamponadu
karlice, dok arterijsko krvarenje zahteva angiografiju i embolizaciju. Po
stabilizaciji hemodinamskog statusa bolesnika, dalja evaluacija podrazumeva
mehaničku stabilizaciju karlice. Definitivna stabilizacija karlice uključuje
hemodinamski stabilnog bolesnika i podrazumeva prednju ili zadnju fiksaciju ili
i prednju i zadnju fiksaciju karličnog kompleksa. Glavna indikacija za to da je
potrebno izvršiti prednju stabilizaciju je dijastaza pubične simfize za više od
2,5 cm. Prednja stabilizacija postiže se spoljašnjom fiksacijom ili simfizealnim
pločama. Primarna indikacija za to da je potrebno uraditi zadnju stabilizaciju
karličnog kompleksa je vertikalna nestabilnost karlice. Stabilna mehanička
fiksacija može se postići prednjim sakro- ilijačnim pločama, perkutanim
iliosakralnim zavrtnjima i transilijačnim sakralnim barovima. Neadekvatan
tretman povreda karlice može da izazove trajnu invalidnost i ozbiljne hronične
poremećaje.
Ključne reči: karlični prsten, povrede, hirurško lečenje