ACTA FAC MED NAISS 2020;37(7):171-179|
ACTA FAC MED NAISS 2020;37(7):171-179 |
Originalni rad
UDC 616.895.4:616.314-057.87
Povezanost nivoa depresije i samoprocene oralnog zdravlja
kod studenata medicine
Miloš M. Stepović1, Zlata Rajković1, Dailbor Stajić2,
Marija Sekulić2, Milena Maričić3, Nela Đonović2,4
1Univerzitet
u Kragujevcu, Fakultet medicinskih
nauka, Kragujevac, Srbija
2Univerzitet u Kragujevcu,
Fakultet medicinskih nauka, Departman za higijenu i ekologiju,
Kragujevac, Srbija
3Medicinski
koledž primenjenih nauka u Zemunu, Beograd, Srbija
4Institut
za javno zdravlje, Kragujevac, Srbija
SAŽETAK
Cilj studije je određivanje povezanosti nivoa depresije i oralnog zdravlja,
oralnih navika i subjektivnih osećaja u regiji usta i zuba kod studenata završne
godine studija medicine.
Ukupno 103 studenta završne godine studija medicine Fakulteta medicinskih nauka,
Univerziteta u Kragujevcu, učestvovalo je u istraživanju. Korišćena su dva
upitnika u istraživanju – Bekov inventor depresije II i upitnik oralnog zdravlja
za odrasle. Statistička analiza urađena je programom SPSS, verzija 21. Hi-kvadrat
test korišćen je za procenu i statistički značajni rezultati bili su oni sa p
vrednošću manjom od 0,05.
Nije bilo statistički značajne razlike između nivoa depresije kod muškaraca i
žena. Procentualno, 21,4% studenata imalo je depresiju. Korelacija između
depresivnih nivoa i oralnih pokazatelja ukazala je na to da su učestalost pranja
zuba i izbegavanje osmehivanja bili značajno različiti među ženskim studentima,
sa procenjenim različitim nivoima depresije. Problemi sa odgrizanjem hrane i
problemi u socijalnoj interakciji bili su značajno različiti kod muškaraca i
žena.
Depresija je prisutna kod studenata završnih godina studija medicine i utiče na
samoprocenu oralnog zdravlja studenata. Programi promocije usmereni na
populaciju mladih mogu pomoći u unapređenju njihovih stavova i ponašanja vezanih
za oralno zdravlje.
Ključne reči:
depresija, oralno zdravlje, student medicine, mentalno zdravlje, Srbija