ACTA FAC MED NAISS 2020;37(3):302-309

Prikaz slučaja

UDC: 616.74-007.43-089

Hronična parcijalna ruptura Ahilove tetive – transfer tetive
flexor hallucis longus: prikaz dva slučaja

Mihajlo Mitrović¹, Dražen Jelača¹, Ivana Mitrović²

 ¹Opšta bolnica Pančevo, Pančevo, Srbija
²Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, Beograd, Srbija

 SAŽETAK

             Povrede Ahilove tetive karakteristične su za aktivne sportiste, ali i za rekreativce srednjih godina. Etiologija povreda i oboljenja nije u potpunosti poznata. Pored jasnog traumatskog mehanizma, kao uzročnika akutne rupture, istraživanja su pokazala da u osnovi rupture postoje hronične degenerativne promene. Dok kod akutnih ruptura i dalje postoje dileme oko načina lečenja, hronične rupture i oboljenja dominatno se leče operativno. Brojne su operativne procedure koje se preduzimaju, od ekcizije izmenjenih, degenerativnih promena i dekompresije tetive, preko rekonstrukcije tkivom fascijom latom i VY plastikom, do transfera tetiva (flexor hallucis longus – FHL, flexor digitorum tongus – FDL, peroneus borevis – PB) i primene alograftova i sintetskih grafotova. Cilj našeg rada je da prikažemo rezultate lečenja hronične parcijalne rupture Ahilove tetive ekcizijom ožiljnog tkiva i njenim ojačavanjem transpozicijom tetive FHL. Proceduru smo primenili kod aktivnog sportiste i kod rekreativca, koji su prethodno duže vreme lečeni neoperativno. Preoperativno i postoperativno testirani su AOFAS i ATRS testovima. Rezultati su pokazali značajno poboljšanje funkcije i potpuno vraćanje bolesnika uobičajenim životnim aktivnostima. Postoperativni rezultati AOFAS i ATRS skora bili su približno identični rezultatima nepovređenih tetiva. Kroz brojne radove i našu malu seriju, pokazalo se da je primena transpozicije tetive FHL u lečenju hroničnih povreda i oboljenja Ahilove tetive sigurna i efiksana metoda.

 Ključne reči: Ahilova tetiva, tetiva flexor hallucis longus, transpozicija, parcijalna ruptura