ACTA FAC MED NAISS 2021;38(1): 64-76 |
Originalni rad
UDC:
661.746.2:582
DOI:
10.5937/afmnai38-30591
Procena nutritivnog sastava i
antifungalni potencijal bakteriocinogenih bakterija
mlečne kiseline iz katija
na toksigeni
Aspergillus flavus
Paul Oladimeji Gabriel1, Clement Olusola Ogidi2,
Oladipo Oladiti Olaniyi1, Bamidele Juliet Akinyele1
1Departman za mikrobiologiju, Federalni univerzitet za tehnologiju,
PMB 704 Akure, Nigerija
U ovoj
studiji je prikazan nutritivni sastav katija, fermentisane hrane bazirane na
žitaricama, kao i antifugalna aktivnost bakteriocina, koji proizvodi bakterije
mlečne kiseline, iz katija na aflatoksigeni
Aspergillus flavus (A.
flavus). Sadržaj proteina (9,29%) u katiju bio je viši (p < 0,05) nego u
vlažnom mlevenom fermentisanom sorgumu (6,17%). U toku fermentacije mlevenog
sorguma do faze spremnog katija, antinutritivni sadržaj bio je smanjen (p <
0,05) od 1,22 na 0,72 mg/100 g, 3,13 na 1,13 mg/100 g i 7,31 na 3,02 mg/100 g za
tannin, fenol i fitate, po prikazanom redosledu. Molekularne tehnike pokazale su
identitet izolovanih bakterija mlečne kiseline:
Lactobacillus pentosus BS
MP-10, L. paracasei 4G330,
L. brevis ABRIINW, L. casei
KG-5, L. sakei soj RFI LAB03,
L. fermentum JCM 8607,
L. plantarum KLDS 1.0607,
L. rhamnosus JCM 8602 i
L. lactis XLL1734. Među izolovanim
bakterijama mlečne kiseline, L. plantarum,
L. lactis i
L. fermentum imale su značajne zone inhibicije (p < 0,05) od 11,0
mm, 9,1 mm i 7,8 mm, na aflatoksigeni A.
flavus. Izražen antifungalni potencijal supernatanta
L. plantarum bez ćelija može se pripisati prisustvu 3-fenilaktične
kiseline, fenilsirćetne kiseline, plantaricina (bakteriocina), na šta je ukazala
gasna hromatografija – masena spektrometrija (GC-MS). Bakterije mlečne kiseline
proizvele su metabolite sa antifungalnim svojstvima, koji su uticali na rok
upotrebe, ukus i nutritivni sastva fermentisane hrane.
Ključne
reči:
žitarica, proksimativan,
3-fenilaktična kiselina, fenilsirćetna kiselina, gasna hromatografija – masena
spektrometrija, fermentacija