ACTA FAC MED NAISS 2021;38(4):390-398

Prikaz sličaja

UDC:616‑004:[616.12-008.331.1:616.24-08  DOI:10.5937/afmnai38-32030

Prikaz bolesnika sa sistemskom sklerozom i plućnom
arterijskom hipertenzijom

Ivana Aleksić¹, Sandra Šarić1, Bojan Ilić¹, Sonja Stojanović^1,2, Marina Deljanin llić^1,2

¹Institut “Niška Banja”, Niška Banja, Srbija
²Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija

 SAŽETAK

            Plućna arterijska hipertenzija (PAH) javlja se u oko 15% bolesnika sa sistemskom sklerozom (SSc) i predstavlja progresivnu vaskulopatiju, te je uprkos savremenim terapijskim mogućnostima jedan od vodećih uzroka smrti kod ovih bolesnika.
            U ovom radu prikazali smo bolesnicu kojoj je dijagnoza overlap sindroma (sistemska skleroza i reumatoidni artritis) sa predominacijom kliničke slike SSc postavljena novembra 2018.godine. Od strane reumatologa lečena je u početku antimalarikom, koji je ubrzo isključen od strane oftalmologa; nakon toga azatioprinom koji je isključen zbog alergijske reakcije. Sve vreme je na kortikosteroidnoj terapiji, a od januara 2020. godine u terapiju je uveden i mikofenolat mofetil. Kod bolesnice je od strane gastroenterologa nakon kliničkog nalaza i uradjenih dopunskih metoda ispitivanja postavljena dijagnoza primarne bilijarne ciroze; od strane pulmologa fibroza pluća. Januara 2020. godine kod nje je registrovano pogoršanje ehokardiografskog nalaza (dilatirane desne srčane šupljine, sistolni pritisak u desnoj komori (SPDK) 72 mmHg, trikuspidalna regurgitacija 3+). Od strane nadležnog kardiologa predložen sildenafil u terapiji koji nije odobren od strane gastroenterologa. Zbog pogoršanja tegoba u vidu izraženog zamora, osećaja nedostatka vazduha, gušenja, avgusta 2020. godine od strane kardiologa Instituta „Niška Banja“ započeta je terapija bosentanom u dozi od 2 x 62,5 mg dnevno. Nakon primenjene terapije, kod bolesnice dolazi do subjektivnog poboljšanja i smanjenja tegoba. Novembra 2020. godine na kontrolnom ehokardiografskom pregledu registruje se smanjenje SPDK na 55 mmHg. Uz terapiju nadležnog reumatologa (mikofenolat mofetil 2 g denvno, prednisolon 15 - 20 mg dnevno) nastavljena je i terapija od strane nadležnog kardiologa (bosentan 62,5 mg 2 x 1) uz zakazane redovne kontrole i redovni monitoring laboratorijskih analiza.
           Zaključili smo da PAH kod bolesnika sa SSc ima lošiju prognozu od idiopatske PAH, a dodatno zavisi i od pritiska u desnoj komori i funkcionalne klase. Proces lečenja PAH kod bolesnika sa SSc je kompleksna strategija koja uključuje inicijalnu procenu težine bolesti i kontinuiranu procenu odgovora na terapiju.

 Ključne reči: sistemska skleroza, plućna arterijska hipertenzija, terapija