Da li nivoi nukleolina i nukleofosmina mogu biti
prognostički indikatori karcinoma malih ćelija pluća?

  

Gül Akın¹, Onur Esbah², Recep Eröz³

  

¹Univerzitet u Duzdžeu, Medicinski fakultet, Departman za internu medicinu, Duzdže, Turska
²Univerzitet u Duzdžeu, Medicinski fakultet, Departman za onkologiju, Duzdže, Turska
³Univerzitet u Aksaraju, Medicinski fakultet, Departman za medicinsku genetiku, Aksaraj, Turska 

 

SAŽETAK

 

Cilj. Karcinom pluća je vodeći uzrok smrtnosti širom sveta. U ovoj studiji ispitivana je upotreba nivoa nukleolina (NCL) i nukleofosmina (NPM1) u serumu, kao markera kod uspostavljanja dijagnoze, prognoze i procene odgovora na lečenje karcinoma pluća.
Bolesnici i Metode. Korišćenjem ELISA metode ispitivani su nivoi nukleolina i nukleofosmina u uzorcima seruma, uzetim pre hemioterapije i nakon tri četiri ciklusa hemioterapije, kod kontrolne grupe i bolesnika kod kojih je dijagnostikovan karcinom pluća.
Rezultati. Nivoi serumskog nukleolina i nukleofosmina bili su viši kod bolesnika nego u kontrolnoj grupi (p = 0,085 za NCL, p = 0,000 za NPM1). Nivoi NCL i NPM1 po histološkom tipu bili su značajno povišeni kod adenokarcinoma u poređenju sa karcinomom skvamoznih ćelija (p < 0,05, kod oba). U pogledu odgovora na hemoterapijske agense zabeležena je statistički beznačajna razlika između vrednosti pre i posle hemioterapije (p > 0,05 za obe vrednosti).
Zaključak. Utvrđeno je to da su visoki nivoi NCL i NPM1 u serumu u korelaciji sa lošom prognozom, lošim odgovorom na terapiju i niskom stopom preživljavanja. Može se zaključiti da se nivoi NCL i NPM1 kod karcinoma pluća mogu koristiti kao dijagnostički i prognostički markeri bolesti.

Klučne reči: karcinom, nukleolin, nukleofosmin