ACTA FAC MED NAISS 2023;40(2):149-159

Revijalni rad

UDC: 616-089.5:615.21
DOI: 10.5937/afmnai40-38674

Izazovi u proceduralnoj sedaciji i analgeziji

Šćepan Sinanović^1,2, Tanja Prodović¹, Olivera Milovanović², Saša Bubanj³, Miljan Krstović⁴,
Srećko Potić¹, Jelena Sekulić¹, Danilo Jeremić⁵

¹Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković”, Beograd, Srbija
²Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Kragujevac, Srbija
³Univerzitet u Nišu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Niš, Srbija
⁴Univerzitetski klinički centar Niš, Niš, Srbija
⁵Institut za ortopedsku hirurgiju „Banjica”, Beograd, Srbija

 SAŽETAK 

Uvod. Postoji nekoliko definicija koje su dale različite anesteziološke profesionalne organizacije sa objašnjenjima pojama proceduralne sedacije i analgezije (PSA). Međunarodni komitet za unapređenje PSA definisao je proceduralnu sedaciju kao upotrebu anksiolitika, sedativa, hipnotika, analgetika i/ili disocijativnih lekova za ublažavanje anksioznosti, bola i/ili kretanja. Ovi agensi se koriste da olakšaju postizanje amnezije ili da smanje svest i/ili udobnost i bezbednost bolesnika tokom dijagnostičkih ili terapijskih procedura. Prve smernice za sedaciju zasnivaju se na obaveznom potpisivanju informisanog pristanka, praćenju i merenju vitalnih parametara, sprovođenju režima gladovanja pre sedacije, posedovanju veština uspostavljanja i održavanja disajnih puteva i merama reanimacije. Pošto se PSA najčešće primenjuje van operacione sale, ova vrsta anesteziološke delatnosti je poznata kao NORA (Non Operating Room Anesthesia Care).
Zaključak. Preproceduralna procena i priprema, periproceduralno upravljanje, praćenje i briga o postproceduralnom oporavku od PSA slični su onima kod opšte ili regionalne anestezije. Na kraju, treba istaći niz logističkih i praktičnih poteškoća, kao što su dostupnost lekova i odgovarajuća obuka osoblja, kao i primena globalnih smernica o PSA.

 Ključne reči: proceduralna sedacija i analgezija, nadgledana anestezija, umerena sedacija