Fekalni kalprotektin kao marker aktivnosti Kronove bolesti

 

Mladen Maksić^1,5, Tijana Veljković², Mirjana Cvetković³, Marija Marković⁴, Saša Perić⁴, Olivera Marinković³, Nataša Zdravković^1,5

 

¹Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, Kragujevac, Republika Srbija
²Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Klinika za pedijatriju, Kragujevac, Republika  Srbija
³Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa, Beograd, Republika Srbija
⁴Vojnomedicinska akademija, Beograd, Republika Srbija
⁵Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Odsek interne medicine, Kragujevac, Republika Srbija

 

SAŽETAK

 

 

Uvod. Kronova bolest (CD) je hronična inflamatorna bolest creva (IBD) sa periodima remisije i egzacerbacije. Sprovedene su brojne studije sa ciljem identifikacije idealnog markera kada su u pitanju inflamatorne bolesti creva. U literaturi se fekalni kalprotektin pominje kao marker upale. Povišeni nivoi kalprotektina mogu se otkriti u stolici i ukazuju na migraciju neutrofila u crevnu sluzokožu, koja se javlja kod upale creva.
Cilj. Osnovni cilj ove studije je da se ispita koncentracija fekalnog kalprotektina i CRP-a u zavisnosti od kliničko-endoskopsko-histoloških karakteristika pacijenata sa Kronovom bolešću i postojanje korelacije ovih markera sa aktivnošću bolesti.
Metode. Istraživanje je sprovedeno u periodu od januara 2015. do januara 2016. godine. Istraživanjem su obuhvaćeni ispitanici kojima je dijagnostikovana Kronova bolest. U istraživanju je učestvovalo 45 ispitanika, starosti 20–58 godina. Svi ispitanici uključeni u studiju podvrgnuti su kolonoskopskom pregledu sa biopsijom i patohistološkom analizom. Fekalni kalprotektin je određen u jednom uzorku stolice kod svih ispitanika, što je urađeno kvantitativno-komercijalnim ELISA testom. Određivanje serumskih koncentracija CRP-a vršeno je u Centralnoj biohemijskoj laboratoriji standardnim metodama.
Rezultati. Fekalne koncentracije kalprotektina su povišene kod sva tri oblika bolesti. Značajno su veće kod umereno teških (545 naspram 218, p ˂ 0,001) i teških oblika bolesti (1000 naspram 218, p ˂ 0,001) nego kod blagog oblika. Fekalne koncentracije kalprotektina su značajno veće i na endoskopskom gradusu 3 u poređenju sa ostala tri endoskopska stepena: 765,3 naspram 314, p ˂ 0,001; 765,3 naspram 392,8, p ˂ 0,001; 765,3 naspram 41 ˂ 00, p ˂ 0,001; 765,3 vs. 41 ˂ 0, p. Fekalne koncentracije kalprotektina značajno su veće u ekstenzivnim patološkim nalazima u poređenju sa normalnom površinom epitela (1000 vs. 21, p ˂ 0,001), kao i u ekstenzivnim patološkim nalazima u poređenju sa fokalnim patološkim nalazima (1000 vs. 309, p ˂ 0,001).
Zaključak. Teži oblik kliničke aktivnosti bolesti praćen je većim fekalnim vrednostima kalprotektina i višim endoskopskim stepenom, a teži histološki stepen bolesti većim fekalnim vrednostima kalprotektina.

 Ključne reči: Kronova bolest, fekalni kalprotektin, C-reaktivni protein, aktivnost bolesti