Fekalni kalprotektin kao marker
aktivnosti Kronove bolesti
Mladen Maksić1,5, Tijana Veljković2, Mirjana
Cvetković3, Marija Marković4, Saša Perić4,
Olivera Marinković3, Nataša Zdravković1,5
1Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Klinika za
gastroenterologiju i hepatologiju, Kragujevac, Republika Srbija
2Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Klinika za pedijatriju,
Kragujevac, Republika Srbija
3Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa, Beograd, Republika Srbija
4Vojnomedicinska akademija, Beograd, Republika Srbija
5Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Odsek interne
medicine, Kragujevac, Republika Srbija
SAŽETAK
Uvod. Kronova bolest (CD) je
hronična inflamatorna bolest creva (IBD) sa periodima remisije i
egzacerbacije. Sprovedene su brojne studije sa ciljem identifikacije
idealnog markera kada su u pitanju inflamatorne bolesti creva. U literaturi
se fekalni kalprotektin pominje kao marker upale. Povišeni nivoi
kalprotektina mogu se otkriti u stolici i ukazuju na migraciju neutrofila u
crevnu sluzokožu, koja se javlja kod upale creva.
Cilj. Osnovni cilj ove studije je da se ispita koncentracija fekalnog
kalprotektina i CRP-a u zavisnosti od kliničko-endoskopsko-histoloških
karakteristika pacijenata sa Kronovom bolešću i postojanje korelacije ovih
markera sa aktivnošću bolesti.
Metode. Istraživanje je sprovedeno u periodu od januara 2015. do januara
2016. godine. Istraživanjem su obuhvaćeni ispitanici kojima je
dijagnostikovana Kronova bolest. U istraživanju je učestvovalo 45 ispitanika,
starosti 20–58 godina. Svi ispitanici uključeni u studiju podvrgnuti su
kolonoskopskom pregledu sa biopsijom i patohistološkom analizom. Fekalni
kalprotektin je određen u jednom uzorku stolice kod svih ispitanika, što je
urađeno kvantitativno-komercijalnim ELISA testom. Određivanje serumskih
koncentracija CRP-a vršeno je u Centralnoj biohemijskoj laboratoriji
standardnim metodama.
Rezultati. Fekalne koncentracije kalprotektina su povišene kod sva tri
oblika bolesti. Značajno su veće kod umereno teških (545 naspram 218, p
˂
0,001)
i teških
oblika bolesti (1000 naspram 218, p
˂
0,001)
nego kod blagog oblika. Fekalne koncentracije kalprotektina su značajno
veće i na endoskopskom gradusu 3 u poređenju sa ostala tri endoskopska
stepena: 765,3 naspram 314, p
˂
0,001; 765,3 naspram 392,8, p
˂
0,001;
765,3 naspram 41
˂
00, p
˂
0,001;
765,3 vs. 41
˂
0, p. Fekalne koncentracije
kalprotektina značajno su veće u ekstenzivnim patološkim nalazima u
poređenju sa normalnom površinom epitela (1000 vs. 21, p
˂
0,001),
kao i u ekstenzivnim patološkim nalazima u poređenju sa
fokalnim patološkim nalazima (1000 vs. 309,
p
˂
0,001).
Zaključak. Teži oblik
kliničke aktivnosti bolesti praćen je većim fekalnim vrednostima
kalprotektina i višim endoskopskim stepenom, a teži histološki stepen
bolesti većim fekalnim vrednostima kalprotektina.
Ključne
reči:
Kronova bolest, fekalni kalprotektin, C-reaktivni protein, aktivnost bolesti