ACTA FAC MED NAISS 2023;40(4):505-511

Prikaz slučaja

UDC: 616-006.81:616-002.52]:615.277.3
DOI: 10.5937/afmnai40-40566

Primena nivolumaba kod bolesnice sa mukozalnim melanomom i sistemskim lupusom:   
prikaz slučaja sa pregledom literature

Aleksandar Popović¹, Ivan Petković^1,3, Andrija Rančić², Aleksandra Dimitrijević¹, Vesna Brzački^2,4,
Stefan Stankov⁵, Andrija Jović⁶, Sonja Stojanović^4,7

¹Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za onkologiju, Niš, Srbija
²Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za gastroenterohepatologiju, Niš, Srbija
³Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Katedra za onkologiju, Niš, Srbija
⁴Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Katedra za internu medicinu, Niš, Srbija
⁵Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za radiologiju, Niš, Srbija
⁶Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za dermatovenerologiju, Niš, Srbija
⁷Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja”, Niš, Srbija

 SAŽETAK

Uvod. Sistemski lupus predstavlja multisistemsku bolest koju karakterišu stvaranje antitela, aktivacija komplemenata i nagomilavanje imunskih kompleksa. Različite vrste maligniteta mogu se ćešće odnosno ređe javiti kod bolesnika sa sistemskim lupusom. Mukozalni melanom anorektalne regije je retka forma melanoma. Javlja se prvenstveno kod žena i čini oko 1,5% bolesnika sa melanomom. Uvođenje inovativne terapije drastično je izmenilo terapijski ishod kod bolesnika sa melanomom, ali je dovelo i do pojave novih neželjenih efekata, kontraindikacija i interakcija sa drugim lekovima.
Inhibitori kontrolnih tačaka imaju ulogu u održavanju imunološke homeostaze. Pacijenti sa autoimunim bolestima često su isključivani iz kliničkih studija zbog bojazni od egzacerbacije autoimune bolesti i pojave neželjenih efekata visokog stepena. Usled toga, za ovu podgrupu bolesnika ne postoje jasne preporuke. Prevalencija autoimunih bolesti u populaciji je visoka (od 5% do 10%), te one predstavljaju čest komorbiditet kod onkoloških bolesnika. S obzirom na gorenavedeno, neophodan je personalizovani pristup koji bi omogućio tretman inhibitorima kontrolnih tačaka na najsigurniji način, uz adekvatnu kontrolu sistemskog lupusa.
Prikaz slučaja. Predstavljen je slučaj sedamdesetdevetogodišnje žene sa metastatskim primarnim mukozalnim melanomom anorektalne regije i ranije postavljenom dijagnozom sistemskog lupusa. U trenutku postavljanja dijagnoze melanoma, sistemski lupus bio je u remisiji, sa hidroksihlorokinom kao jedinom terapijom. Započeta je terapija nivolumabom u standardnim dozama, bez izmene konkomitantne terapije sistemskog lupusa. Nakon prvih triju kontrola i ukupno 12 ciklusa imunoterapije, nije detektovana ni dalja progresija onkološkog oboljenja, ni egzacerbacija sistemskog lupusa, ni pojava imunoloških neželjenih efekata nivolumaba.
Zaključak. Primena antitumorske PD-1 terapije kod bolesnika sa autoimunim komorbiditetima predstavlja mogući terapijski pristup, koji zahteva redovno praćenje od strane multidisciplinarnog tima.

 Ključne reči: mukozalni melanom, sistemski lupus, inhibitori kontrolnih tačaka, nivolumab