Efekti koje program obuke o brizi o sebi baziran na upotrebi digitalnih tehnologija ima na kvalitet života bolesnika sa opekotinama: sistematični pregled i metaanaliza

 

Kolsoum Deldar¹, Farnoosh Khodabandelool², Mahdieh Arian^3,5, Seyed Javad Hosseini⁴,
Razieh Froutan^3,5

¹Departman za informacione tehnologije, Fakultet udruženih medicinskih nauka, Univerzitet medicinskih nauka Shahroud, Shahroud, Iran
²Medicinski fakultet, Univerzitet medicinskih nauka u Mašhadu, Mašhad, Iran       
³Istraživački centar za negu u sestrinstvu i akušerstvu, Univerzitet medicinskih nauka u Mašhadu, Mašhad, Iran
⁴Departman za sestrinstvo u pedijatriji, Fakultet za sestrinstvo i akušerstvo, Univerzitet medicinskih nauka u Mašhadu, Mašhad, Iran
⁵Departman za medicinsko-hirurško sestrinstvo, Fakultet za sestrinstvo i akušerstvo,
Univerzitet medicinskih nauka u Mašhadu, Mašhad, Iran

 

SAŽETAK

 

Uvod/cilj. Cilj ove sistematične studije i metaanalize bio je proceniti uticaj koji program obuke o brizi o sebi baziran na upotrebi digitalnih tehnologija za dobijanje informacija o zdravlju ima na kvalitet života bolesnika sa opekotinama.
Metode. Dva istraživača su, nezavisno jedan od drugog, pretraživala elektronske baze poput Science Direct, Medline/PubMed, Web of Science, Scopus, ProQuest, Google Scholar i Cochrane library. Sprovedena je metaanaliza modela nasumičnih efekata kako bi se izračunao uticaj veličine efekta, standardizovane srednje razlike (engl. SMD) na kvalitet života povezan sa zdravljem (engl. HRQOL) što je bio primarni cilj studije. Urađeni su dijagrami levka da bi se procenila pristrasnost publikovanja, dok je I² indeks primenjen za procenu heterogenosti. U skladu sa tim, urađena je analiza podgrupa. Od ukupno 105 studija, u finalnu metaanalizu ušlo je šest studija.
Rezultati. Rezultati su ukazali na značajan efekat koji upotreba digitalnih tehnologija za dobijanje informacija o zdravlju, u poređenju sa uobičajenom negom, ima na ukupan kvalitet života (engl. QOL) kod bolesnika sa opekotinama (SMD 1,2, (95% CI 0,58, 1,8); P = 0,0001, I² = 92%). I² indeks ukazuje na visok nivo heterogenosti, sa vrednošću od 92%. Analiza podgrupa ukazuje na značajan efekat koji telemedicina, u poređenju sa normalnom negom, ima na ukupan kvalitet života kod bolesnika sa opekotinama između 7. i 12. nedelje (SMD 1,7 (95% CI 0,43, 3); P = 0,009, I² = 93%), između 2. i 6. nedelje (SMD 1,4 (95% CI 0,5, 2,3); P = 0,002, I² = 89%) i nakon 13. nedelje (SMD 0,09 (95% CI -0,17, 0,35); P = 0,5, I² = 0%).
Zaključak. Prema prikazanim rezultatima, stiče se utisak da su digitalne tehnologije donele benefite bolesnicima sa opekotinama, uključujući i pozitivan uticaj na skor o kvalitetu života.

 Ključne reči: rehabilitacija, upotreba digitalnih tehnologija za dobijanje informacija o zdravlju, bolesnici sa opekotinama, briga o sebi, program edukacije