ACTA FAC MED NAISS 2023;40(4):445-455

Originalni rad

UDC: 616-006.6-053.2(567)
DOI: 10.5937/afmnai40-42503

Maligni tumori kostiju kod dece u Iraku

Abbas Oweid Olewi¹, Hayder Hussein Ali Al-Zubaidi², Manaf Muwafak Ahmed³, Zaid Al-Attar¹

 ¹Medicinski fakultet Al-kindy, Univerzitet u Bagdadu, Bagdad, Irak
²Dečja nastavna bolnica Al-Elwayh, Bagdad, Irak
³Bolnica Al-Mahmodia, Bagdad, Irak

SAŽETAK

Uvod/cilj. Oko šest posto svih maligniteta dijagnostikovanih kod dece čine maligni tumori kostiju, koji imaju dramatičan efekat na psihološko stanje dece i njihovih porodica. Cilj ove studije bila je analiza kliničko-patoloških karakteristika tumora kostiju kod dece u Iraku, kao i procena odgovora na lečenje, ishode i preživljavanja.
Bolesnici i metode. Retrospektivna studija o deci sa tumorima kostiju, bazirana na podacima bolesnika koji su bili podvrgnuti brojnim analizama pre lečenja, trajala je jedanaest godina. Ispitivanje je obuhvatilo kompletnu krvnu sliku, elektrolite seruma, profil jetre i bubrega, biopsiju i aspirat koštane srži, aspiraciju tankom iglom i snimke.
Rezultati. Sakupljeni su podaci o 41 bolesniku sa tumorima kostiju. Najčešće su bili zahvaćeni donji ekstremiteti ‒ to je potvrđeno kod 21 (51,2%) deteta.
U vreme postavljanja dijagnoze, kod 29 bolesnika bolest je bila lokalizovana (70,7%), a kod 12 (29,3%) bolesnika javile su se metastaze. Od 41 bolesnika uključenog u studiju, histopatologija je kod 29 (70,7%) bolesnika ukazala na Juingov sarkom, dok je kod 12 (29,3%) bolesnika dijagnostikovan osteosarkom.
Najčešći toksični efekat hemoterapije bila je febrilna neutropenija, zabeležena kod 22 (59,5%) bolesnika; pratio ju je hemoragijski cistitis, potvrđen kod tri (8,1%) bolesnika. Febrilna neutropenija i hemoragijski cistitis zabeleženi su kod pet (13,5%) bolesnika, konvulzija je utvrđena kod jednog (2,7%) bolesnika; kod pet (13,5%) bolesnika pak nije bilo komplikacija. Recidiv je potvrđen kod osam (21,6%) bolesnika.
Zaključak. Veliki broj bolesnika nije se pojavio za dalje praćenje bolesti. Dvogodišnji period preživljavanja bez značajnijih dešavanja iznosio je 53%, što je procenat niži od onog u drugim studijama; do toga je došlo zbog kasnog postavljanja dijagnoze i kasnog upućivanja lekaru, onda kada je bolest već bila uznapredovala.

 Ključne reči: osteosarkom, Juingov tumor, pedijatrijski