ACTA FAC MED NAISS 2024;41(1):80-90

Originalni rad

UDC: 616.61-089.843:613.25
DOI: 10.5937/afmnai41-46134

Uticaj telesnog sastava na funkciju grafta kod bolesnika sa transplantiranim bubregom

Zorica Dimitrijević^1,2, Ina Konstantinović², Jelena Ranđelović¹, Tamara Vrećić¹, Mina Cvetković¹,
Karolina Paunović^1,2, Goran Paunović¹, Branka Mitić^1,2

 ¹Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za nefrologiju, Niš, Srbija
²Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija

SAŽETAK

 Uvod/Cilj. Transplantacija bubrega često dovodi do promene telesnog sastava bolesnika, prvenstveno do porasta telesne težine, porasta masne mase tela i gubitka mišićne mase, što može negativno uticati na funkciju grafta. Cilj rada bio je da se ispita uticaj koji različiti parametri gojaznosti imaju na bubrežnu funkciju kod bolesnika sa transplantiranim bubregom.
Metode. Sprovedena studija preseka obuhvatila je 80 bolesnika, starih od 25 do 75 godina (od toga, 40% njih činile su žene), sa transplantiranim bubregom i na trojnoj imunosupresivnoj terapiji. Određivane su sledeće antropometrijske mere: telesna masa, visina, obim struka i kuk. Takođe, izračunati su indeks telesne mase (ITM) i odnos struk‒kuk. Procenat telesnih masti (PTM) određen je metodom merenja četiri kožna nabora pomoću Cescorfovog kalipera, uz korišćenje Jackson‒Pollockove jednačine. Žene čiji je PTM bio viši od 35% i muškarci sa PTM-om višim od 25% smatrani su gojaznim. Bolesnici su podeljeni u dve grupe na osnovu jačine glomerulske filtracije (JGF).
Rezultati. ITM je pokazao da je 16,28% muškaraca i 10% žena sa transplantiranim bubregom bilo gojazno. Istovremeno, prema vrednosti PTM-a, čak 44,68% muškaraca i 72,72% žena bilo je gojazno. Nađene su statistički značajne razlike u ITM-u, odnosu struk‒kuk i PTM-u kod bolesnika sa normalnim i smanjenim JGF-om. Uzimajući u obzir brojne kovarijable, multivarijantna analiza je pokazala da je smanjen JGF direktno povezan sa povećanim vrednostima svih parametara gojaznosti. Bolesnici sa centralnim tipom gojaznosti (odnos struk‒kuk > 0,85 za žene i > 0,9 za muškarce) i povećanim PTM-om imali su značajno niži JGF u poređenju sa funkcijom grafta kod normalno uhranjenih bolesnika (p < 0,001 za obe grupe).
Zaključak. Visok PTM i visoke vrednosti odnosa struk‒kuk predstavljaju važne faktore rizika za smanjenje funkcije transplantiranog bubrega.

 Ključne reči: transplantacija bubrega, gojaznost, procenat telesnih masti, indeks telesne mase