ACTA FAC MED NAISS 2024;41(1):80-90 |
Originalni rad
UDC:
616.61-089.843:613.25
DOI:
10.5937/afmnai41-46134
Uticaj telesnog sastava na
funkciju grafta kod bolesnika sa transplantiranim bubregom
Zorica Dimitrijević1,2, Ina Konstantinović2, Jelena
Ranđelović1, Tamara Vrećić1, Mina Cvetković1,
Karolina Paunović1,2,
Goran Paunović1,
Branka Mitić1,2
1Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za nefrologiju, Niš,
Srbija
2Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
SAŽETAK
Uvod/Cilj. Transplantacija bubrega često dovodi do
promene telesnog sastava bolesnika, prvenstveno do porasta telesne težine,
porasta masne mase tela i gubitka mišićne mase, što može negativno uticati na
funkciju grafta. Cilj rada bio je da se ispita uticaj koji različiti parametri
gojaznosti imaju na bubrežnu funkciju kod bolesnika sa transplantiranim bubregom.
Metode. Sprovedena studija preseka obuhvatila je 80
bolesnika, starih od 25 do 75 godina (od toga, 40% njih činile su žene), sa
transplantiranim bubregom i na trojnoj imunosupresivnoj terapiji. Određivane su
sledeće antropometrijske mere: telesna masa, visina, obim struka i kuk. Takođe,
izračunati su indeks telesne mase (ITM) i odnos struk‒kuk. Procenat telesnih
masti (PTM) određen je metodom merenja četiri kožna nabora pomoću Cescorfovog
kalipera, uz korišćenje Jackson‒Pollockove jednačine. Žene čiji je PTM bio viši
od 35% i muškarci sa PTM-om višim od 25% smatrani su gojaznim. Bolesnici su
podeljeni u dve grupe na osnovu jačine glomerulske filtracije (JGF).
Rezultati. ITM je pokazao da je 16,28% muškaraca i 10% žena sa transplantiranim
bubregom bilo gojazno. Istovremeno, prema vrednosti PTM-a, čak 44,68% muškaraca
i 72,72% žena bilo je gojazno. Nađene su statistički značajne razlike u ITM-u,
odnosu struk‒kuk i PTM-u kod bolesnika sa normalnim i smanjenim JGF-om.
Uzimajući u obzir brojne kovarijable, multivarijantna analiza je pokazala da je
smanjen JGF direktno povezan sa povećanim vrednostima svih parametara gojaznosti.
Bolesnici sa centralnim tipom gojaznosti (odnos struk‒kuk > 0,85 za žene i > 0,9
za muškarce) i povećanim PTM-om imali su značajno niži JGF u poređenju sa
funkcijom grafta kod normalno uhranjenih bolesnika (p < 0,001 za obe grupe).
Zaključak. Visok PTM i visoke vrednosti odnosa struk‒kuk predstavljaju važne
faktore rizika za smanjenje funkcije transplantiranog bubrega.
Ključne reči: transplantacija bubrega,
gojaznost, procenat telesnih masti, indeks telesne mase