ACTA FAC MED NAISS 2024;41(2):252-262

Originalni rad

UDC: 616.45-006-07
DOI: 10.5937/afmnai41-50244

Sedmogodišnje praćenje bolesnika sa adrenalnim incidentalomom: iskustvo jednog centra

Danijela Radojković^1,2, Milica Pešić^1,2, Milan Radojković^1,3, Saša Radenković^1,2, Vojislav Ćirić^1,2, Ivan Ilić^1,4, Miloš Stević^1,5

¹Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
²Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Niš, Srbija
³Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za digestivnu hirurgiju, Niš, Srbija
⁴Univerzitetski klinički centar Niš, Centar za patologiju i patološku anatomiju, Niš, Srbija
⁵Univerzitetski klinički centar Niš, Centar za nuklearnu medicinu, Niš, Srbija

 SAŽETAK

Uvod/Cilj. Adrenalni incidentalomi (AI) definišu se kao tumori koji su radiološkim procedurama ili abdominalnom laparotomijom otkriveni kod bolesnika kod kojih prethodno nije postojala sumnja na bolest nadbubrežnih žlezda. Studija je sprovedena sa ciljem da se procene morfološke i funkcionalne karakteristike AI sedam godina nakon inicijalne dijagnoze.
Bolesnici i metode. Trideset osam bolesnika sa AI bilo je praćeno u periodu od sedam godina. Za morfološko praćenje koristila se kompjuterizovana tomografija (engl. computerized tomography ‒ CT). Za procenu hormonske aktivnosti korišćene su sledeće analize: bazalni nivo kortizola, adrenokortikotropni hormon, prekonoćni (1 mg) deksametazonski supresioni test, metanefrin u plazmi ili urinu, vanilmandelična kiselina, elektroliti, hematokrit, acido-bazni status, oralni test tolerancije na glukozu i hromogranin A.
Rezultati. Funkcionalna aktivnost tumora otkrivena je kod šest bolesnika, dok je kod njih dvoje potvrđeno postojanje umerene autonomne sekrecije kortizola (engl. mild autonomous cortisol secretion ‒ MACS). Adrenalektomija je urađena kod devet bolesnika. Histopatološko ispitivanje pokazalo je hormonsku aktivnost tumora kod šest bolesnika, adrenokortikalni karcinom kod jednog bolesnika, kao i sekundarne depozite bronhijalnog karcinoma kod jednog bolesnika. Kod preostalih 29 bolesnika kontrolnim ispitivanjem posle godinu dana utvrđeno je da veličina tumora nije promenjena. Nakon sedam godina, kod dva bolesnika tumorsko uvećanje bilo je ≥ 1 cm, a endokrinološkim ispitivanjem verifikovan je MACS. Adrenalektomija je indikovana kod jednog bolesnika budući da je veličina tumora bila veća od 4 cm.
Zaključak. Inicijalna evaluacija AI podrazumeva opsežne dijagnostičke procedure koje se sprovode sa ciljem da se utvrdi da li je potrebno hirurško lečenje ili nije. Ukoliko nije, prva CT kontrola radi se nakon 12 meseci kako bi se pratio eventualni rast tumora. Mada MACS ne pokazuje tendenciju progresije u Kušingov (Cushing) sindrom, može se razviti i kod bolesnika koji su na inicijalnom ispitivanju imali hormonski neaktivan tumor. Rezultati našeg ispitivanja pokazuju da čak i mali adrenalni tumori (< 4 cm) u periodu od sedam godina mogu značajno porasti i razviti umerenu autonomnu sekreciju kortizola. Stoga, dugoročno praćenje ovih bolesnika u intervalima od pet do sedam godina nesumnjivo je potrebno.

 Ključne reči: adrenalni incidentalomi, Kušingov sindrom, feohromocitom