ACTA FAC MED NAISS 2024;41(3):429-438

Originalni rad

UDC: 634.22:665.3]:615.451.1
DOI: 10.5937/afmnai41-47083

Komparativne karakteristike ulja semena šljive dobijenih superkritičnom
i Soxhletovom ektrakcijom

Radmila Kazanović¹, Svetolik Maksimović², Milica Stanković³, Merima Ibišević⁴, Vanja Tadić⁵, Ivana Nešić³

¹Apoteka „Rosić″, Bijeljina, Bosna i Hercegovina
²Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, Srbija
³Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju, Niš, Srbija
⁴Univerzitet u Tuzli, Farmaceutski fakultet Tuzla, Tuzla, Bosna i Hercegovina
⁵Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić″, Beograd, Srbija

 SAŽETAK 

Uvod/Cilj. Šljive, kao jedna od najstarijih vrsta voća, veoma su važne u ljudskoj ishrani. Najzastupljenije sorte šljive koje se gaje na teritoriji Bosne i Hercegovine su požegača, čačanska lepotica, čačanska rodna i valjevka. Šljive spadaju u grupu bazičnog voća bogatog vitaminima i mineralima. Pored toga, koristi se i seme šljive kao izvor ulja koje nalazi primenu u kozmetičkoj industriji. Ovo ulje je bogat izvor biološki aktivnih komponenata sa dokazanim biološkim delovanjem – hidrira kožu i poboljšava njenu elastičnost; koža ga lako upija, a na njenoj površini ne ostavlja mastan film. Cilj ovog rada bilo je pronalaženje optimalnog načina izolovanja masnog ulja semena četiri vrste šljiva najboljih karakteristika. Ispitivani su potencijali sirovog materijala u kozmetičkoj industriji primenom superkritične i Soxhletove ekstrakcije, kao i njihova karakterizacija.
Metode. Korišćeno je seme četiri vrste šljive: valjevka, čačanska lepotica, čačanska rodna i požegača (gajenih u selu Borogovo, opština Osmaci, Bosna i Hercegovina). Za određivanje sadržaja vlage u semenu šljive korišćena je metoda AOAC 930.15. Masna ulja ekstrahovana su konvencionalnom Soxhletovom ekstrakcijom nepolarnim organskim rastvaračem i superkritičnom ekstrakcijom ugljen-dioksidom. Ulja su okarakterisana određivanjem organoleptičkih karakteristika, kao i kiselinskog, jodnog, saponifikacionog i peroksidnog broja.
Rezultati. Superkritičnom ekstrakcijom izolovane su manje količine ulja iz semena šljiva nego primenom konvencionalne Soxhletove ekstrakcije (kod semena sve četiri vrste šljive). Najveći sadržaj ulja dobijen je iz semena šljive čačanska rodna (primenom obeju metoda ekstrakcije). Najniže vrednosti jodnog i peroksidnog broja imalo je masno ulje požegače, te ga možemo smatrati najstabilnijim. Kiselinski i saponifikacioni broj bili su najniži kod ulja dobijenog iz semena valjevke i čačanske rodne.
Zaključak. Obe metode ekstrakcije pokazale su dobre prinose ekstrakcije, sa većim kapacitetom ekstrakcije primenom Soxhletovog aparata. Najveću količinu ulja imala je čačanska rodna, a hemijski najstabilnije bilo je ulje semena valjevke. Masna ulja svih sorti mogu se koristiti u kozmetičke svrhe.

 Ključne reči: ulje semena šljive, superkritična ekstrakcija, Soxhletova ekstrakcija