ACTA FAC MED NAISS 2025;42(2):219-230

Originalni rad

UDC:  618.19-006-085.849:616.5-002.1
DOI: 10.5937/afmnai42-53329

Akutna kožna toksičnost kod pacijentkinja sa karcinomom
dojke nakon različitih režima frakcionisanja postoperativne radioterapije

Milica Radić^1,2, Andrija Jović³, Ana Cvetanović^1,2, Ivan Petković^1,2, Dane Krtinić^1,2, Katarina Krasić⁴,
Sandra Radenković⁵, Slavica Stojnev^1,6, Irena Conić^1,2

¹Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
²Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za onkologiju, Niš, Srbija
³Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za dermatovenerologiju, Niš, Srbija
⁴Klinički centar Kragujevac, Klinika za onkologiju, Kragujevac, Srbija
⁵Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Departman za radijacionu onkologiju i dijagnostiku, Beograd, Srbija
⁶Univerzitetski klinički centar Niš, Centar za patologiju  i patološku anatomiju, Niš, Srbija

SAŽETAK

Uvod/Cilj. Karcinom dojke predstavlja značajan zdravstveni problem na globalnom nivou, sa incidencijom koja varira širom sveta. Savremeni terapijski protokoli uključuju multidisciplinarni pristup koji kombinuje hirurgiju, hemoterapiju, hormonoterapiju, ciljanu terapiju i radioterapiju. Radioterapija je ključna u tretmanu karcinoma dojke, ali može izazvati neželjene efekte, među kojima su i reakcije na koži. Cilj ovog istraživanja bio je da se proceni uticaj dvaju različitih režima frakcionisanja radioterapije na pojavu i težinu akutne kožne toksičnosti kod pacijentkinja sa karcinomom dojke.
Pacijenti i metode. Prospektivna studija je obuhvatila 44 pacijentkinje koje su podvrgnute postoperativnoj radioterapiji. Pacijentkinje su bile nasumično raspoređene u dve grupe: jedna grupa je tretirana hipofrakcionisanim režimom (40,05 Gy u 15 frakcija tokom tri nedelje), dok je druga grupa primala standardni frakcionisani režim (50 Gy u 25 frakcija tokom pet nedelja). Kod pacijentkinja je u toku tretmana na nedeljnom nivou vršena procena akutne kožne toksičnosti.
Rezultati. Rezultati istraživanja su pokazali da su kod pacijentkinja koje su primale standardni frakcionisani režim učestalost i intenzitet akutnih kožnih reakcija, uključujući eritem, suvu deskvamaciju i vlažnu deskvamaciju, bile veće. Reakcije kože gradusa I i II bile su naročito izražene kod pacijentkinja iz grupe koja je primala 50 Gy. Mada su pacijentkinje koje su primale hipofrakcionisanu radioterapiju imale manje ozbiljne kožne reakcije, pojavile su se blage promene na koži, koje su generalno bile slabije izražene.
Zaključak. Ova studija je ukazala na to da je potrebno pažljivo odabrati režim frakcionisanja u postoperativnoj radioterapiji dojke. Takođe, doprinela je razumevanju odnosa između različitih radioterapijskih modaliteta i pojave akutne kožne toksičnosti, pružajući pritom smernice za optimizaciju tretmana kod pacijentkinja sa karcinomom dojke.

 Ključne reči: rak dojke, poštedna operacija dojke, radioterapija, radiodermatitis