Pregledni članak ACTA.FAC.MED.NAISS. 1998; 15(1), 5-10

Virusni hepatitisi A i B - današnje mogućnosti dijagnostike, terapije i prevencije
Ljubiša Djokić

Širom sveta virusni hepatitisi spadaju još uvek medju najčešće infektivne bolesti ljudi. Samo se broj hroničnih nosilaca virusa hepatitisa B na svetu danas procenjuje na preko 300 miliona. Akutni virusni hepatitisi su sistemske infekcije koje najviše pogadjaju jetru. Njih izaziva 6 jasno definisanih uzročnika: virus hepatitisa A (HAV), virus hepatitisa B (HBV), virus hepatitisa C (HCV), virus hepatitisa D (HDV), virus hepatitisa E (HEV), i virus hepatitisa G (HGV). Nakon različito dugog trajanja, ove samolimitirajuće bolesti se većinom u potpunosti i spontano izleče. Fundamentalni oblici, koji su praćeni visokim letalitetom i do 80%, su retki. Virusni hepatitisi B pokazuju sklonost, u manjoj ili većoj meri, ka prelasku u infekciju sa hroničnim tokom. Njene posledice, većinom nakon višegodišnjeg trajanja, mogu biti razvoj ciroze jetre i primarnog hepatocelularnog karcinoma (HCC). Današnje terapijske mogućnosti kod akutnih virusnih hepatitisa A i B nisu zadovoljavajuće; iz toga proističe veliki značaj brojnih i proverenih preventivnih mera.

Ključne reči: hepatitis A, hepatitis B, dijagnoza, terapija, prevencija