Acta-grb.jpg - 2079 Bytes
Prikaz slučaja
ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(1),38-40

Eksplozivne rane kasetnim bombama - prikaz teško povredjenog

Kozomara Dj., Mitković M., Rukavina D., Pavlović P., Micić I., Golubović Z., Velicković S. and Jovanović V.
Ortopedsko-traumatološka klinika Kliničkog centra u Nišu




UVOD


 


Veće tragedije za ljudski rod nema od upotrebljenog uma i nauke u uništavanju i sakaćenju bespomoćnih i najčešće nejakih svesnih pa i besvesnih bića. Upravo se to desilo na prostorima nase domovine sto se moze pravdati jedino izopačenim umom gde je svest i savest zatajila a sadizaim i nasilništvo dominiralo. U proizvodnji orudja i oružja koje ubija, sakati i unakazuje ljude, decu, stare i mlade takmice se sadisti, "mehanizovani" ljudi bez humanosti i savesti. Koristeći naučna dostignuća prethodnih generacija, upotrebom svog uma vešto su koristili laboratorije i sredstva odobrena im za nauku da proizvedu pored ostalog i "kasetnu bombu", zlo koje smo upoznali kada je upotrebljena za ubijanje naše populacije.

 


PRlKAZ SLUČAJA


 


Pacijent Gita Jović iz Niša, stara 40 godina, 07.05. l999. godine, oko 12 časova zadobila povrede po celom telu kasetnom bombom. Povrede je zadobila kod gradske pijace, tačnije nedaleko od ambulante Doma zdravlja gde radi kao medicinska sestra, a pri dolasku na posao. Na mestu povredjivanja ukazana joj je medicinska pomoć - rane pokrivene sterilnom gazom, a povredjeni donji ekstremiteti imobilisani Kramer-ovim šincima. Nakon 15 do 20 minuta dovezena kolima Hitne pomoći na kliniku. Primljena u teškom traumatskom šoku.



k13a.jpg - 4125 Bytes
Slika 1.


Po kraćoj reanimaciji, u opštoj anesteziji započeta hirurška intervencija. Tada su verifikovane sledeće povrede:

1. Na desnoj nadkolenici pozadi i medijalno i na dve trećine zadnjeg dela desne podkolenice prisutne eksplozivne rane sa evidentnom lezijom a. i v. femoris i lezijom n. ischiadicus-a. Takodje ledirani krvni sudovi i nervi fose poplitee. Muskulatura i koža pretrpeli ogromno razaranje što je dovelo do multifragmentarnih preloma i nadkoleniee i podkolenice. Sve je to praćeno defektom mišićnog i koštanog tkiva sa nedostatkom kožnog pokrivača na većoj površini. Po klasifikaciji MKCK iz Ženeve (1990), navedeni prelom pripada trećem stepenu.
2. Na levoj nozi prisutna eksplozivna rana veličine 15 x 10 cm., sa lateralne strane na 10 cm. od zgloba kolena. Rentgenološki verifikovan multifragmentarni prelom femura klasifikovan kao treći stepen po MKCK.
3. Na levoj nozi pozadi i lateralno i u lumbalnoj regiji se vidi veliki broj sitnih eksplozivnih rana. Zbog ogromnog razaranja mekih tkiva, krvnih sudova, nerava i višestrukih preloma nadkolenice i podkolenice, uz prethodnu konsultaciju vaskularnog hirurga, uradjena nadkolena amputacija desne noge.

Prelom leve nadkolenice rešen spoljnim fiksatorom M-20. Rana ostaje otvorena i svakodnevno previjana. Sve vreme bez znakova inflamaeije.


k5a.jpg - 4108 Bytes
Slika 2.

 
Slika 3.



Dana 15.05.1999. godine, zbog nekroze masnog tkiva na patrljku, u opštoj anesteziji, uradjena nekrektomija. Dana 31.05.1999.godine u opštoj anesteziji defekt na patrljku pokriven kožom. Mnogobrojne eksplozivne sitne rane na levoj nozi i u lumbalnoj regiji sanirane bez hirurške intervencije. Kod pacijenta u drugoj polovini maja meseca sve prisutnije neurotsko reagovanje na stres, pa je 23. 05. 1999. godine, konsultovan neuropsihijatar. Zbog povremenih egzacerbacija neurotskog reagovanja ponovo je konsultovan neuropsihijatar. Rana na patrljku sanirana, konci skinuti. Rana na levoj nozi u sanaciji i realnoj proceni bez infekcije.

 


DISKUSIJA


 


Prikazan slučaj dovoljno govori o težini povrede koje nanose upotrebljene kasetne bombe. Za ljudski rod su vrlo opasne jer dolaze podmuklo i tiho a ubijaju i nanose vrlo teške povrede u okolini svog dejstva. Osim toga, unose veliku paniku kod dece pa i kod odraslih. Posledice su višestruke. Pored mnogo izgubljenih života, preživeli ostaju bez delova tela sa doživotnim invaliditetom. Ne retko je prisutan psihički stres kao posledica traume mozga i vazdušnog udara.

 


ZAKLJUČAK

 



I pored teških razaranja mekih tkiva praćenih višestrukim prelomima, najčešće smo u mogućnosti, zahvaljujući eksternoj ftksaciji, da od nemogućeg pravimo moguće.

Veliki broj na izgled izgubljenih ekstremiteta, po završenom lečenju eksternom fiksacijom, bivaju ne samo vraćeni u funkciju nego, najčešće, bez ikakvih posledica povredjeni se vraćaju normalnom životu.

 


LITERATURA


 


1.Coupland M.R.: Amputation for war wounds, International Committee of Red Cross,1990.

2. Coupland M.R.: The Red Cross wound classification, International Committee of Red Cross,Geneve,1990.

3. Mitković M.: Spoljna fiksacija u traumatologiji, Prosveta, Niš,1992.