Saopštenje ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(2), 110-116

SIDA KAO PORUKA

Viktorija Cucić, Vesna Bjegović
Institut za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja u zdravstvu,
Medicinski fakultet Beograd

UVOD

Prvim decembrom 1999 godine započinje jedanaesta svetska kampanja protiv side . Svaka od njih nosila je svoju poruku koja se zadržavala duže od jedne godine u kojoj je usmeravala akcije i čije je značenje uvek bilo šire od sida prevencije i imalo je univerzalni karakter i značaj za unapredjenje i očuvanje zdravlja.

NEOBIČNOST EPIDEMIJE SIDE

HIV infekcija opisuje se u literaturi kao bolest koja se javila u tri sukcesivne epidemije (1). Prva epidemija odnosi se na infekciju virusom humane imunodeficijencije, druga je epidemija same AIDS bolesti a treću čini epidemija tz "globalne reakcije na AIDS". Ova, poslednja, opisana je kao epidemija ekonomskih, sociopsiholoških, političkih i kulturalnih reakcija na pojavu prve dve epidemije. Veličina te epidemije, koja se karakteriše društvenom i ličnom reakcijom na HIV infekciju i AIDS, nepoznata je, ali se zna da se ona javljala različitim intenzitetom u različitim sociokulturalnim sredinama i predstavlja svojevrsnu organizaciji društva oko HIV infekcije, na različitim nivoima društvene zajednice . (2).

Način na koji se o sidi govori i kako se ona komentariše u medijima pripada tz "lingvističkoj organizaciji", koja se može pratiti kako u medicinskim --profesionalnim tako i u laičkim krugovima.

Od kada je 1979 godine Thomas Mc Keown objavio svoju revolucionarnu knjigu :"The Role of Medicine , Dream, Mirage or Nemesis "(3), u kojoj je radikalno preispitivao ulogu medicine u prevenciji bolesti i smrti, došlo je do evidentnog opadanja dominacije medicinskog modela zdravlja i bolesti , koji se zadržao sve do pojave HIV infekcije. A tada se sve izmenilo. Nikada, u istoriji medicinske nauke , nije bilo, za kratko vreme , tako snažnog progresa i porasta znanja o nekom oboljenju. Sve je to bilo praćeno razvojem snažnih dijagnostičkih laboratorija , istraživačkih centara i farmaceutske industrije. Novi rečnik medicinskih termina, nove procedure koje nisu opisane u aktuelnim udžbenicima bili su na raspolaganju jednom manjem krugu lekarske profesije.Deo tog rečnika dospeo je i do laičkog dela populacije, naričito onaj sa snažnim obelažjima stigmatizacije. Iako i sama napadnuta rizikom od oboljenja (krvne procedure) zdravstvena služba se brzo organizovala , uspostavila kontrolu i pokušala da medikalizuje i neke probleme i pojave koji su dugo bili van njenog domašaja (promer homoseksualizam ).

Način na koji će jedna zajednica u celini ili pojedini njeni segmenti reagovati na pojavu AIDS-a, pripada oblasti tz "javne ili društvene organizacije."

"Društvena reakcije je", prema V. Korać "veoma složen višedimenzionalni fenomen" (4.) "Ona je proces u kome dolazi do manjih ili većih promena , pa i radikalnih zaokreta u zavisnosti od niza faktora: prirode same bolesti na koju se usresredjuje društvena pažnja , obima i načina na koji se pojava javlja, od socijalnog konteksta i društvene klime u kojoj se identifikuje, od značaja koji joj se pridaje, od uvažavanja vrednosti i normi koje narušava , od procene težine društvene opasnosti koju sa sobom nosi i od njene društvene vidljivosti".

Pojava bolesti ,koja je u početku , skoro ekskluzivno, bila lokalizovana medju društveno marginalne i stigmatizirane grupe, dovela je , u svakoj sredini, do svojevrsne javne organizacije oko "rizičnih grupa"(homoseksualci, narkomanai, prostitutke, promiskuitetne osobe) i do porasta stigmatizacije ne samo u opštoj populaciji nego i medju profesionalcima. Okrivljavanje žrtve za bolest koju su dobili naročito je bila izražena kada se radi o homoseksualcima i narkomanima. Kao izvor takvog reagovanja najčešće se navode predrasude i strah da se bolest ne dobije. Osećanje nelagodnosti i odbijanje da se bude u prisustvu tih ljudi čak i u situaciji koja ne zahteva nikakav direktni kontakt dovelo je, kada se o homoseksualcima radi, do homofobije (5,6).

Sa porastom specifičnih znanja i informisanosti kao i sa širenjem HIV infekcije izvan ranije pomenutih okvira , u većini zemalja javni odgovor na nju postaje nešto primereniji i vodi kao organizovanju zajednice u skladu sa činjenicom da infekcija postoji.

Individualne promene vezane za HIV infekciju pripadaju tz ličnoj organizaciji , i zahvataju širok dijapazon individualnog reagovanja i to kako kod zdravih osoba koje odlučuju promene na osnovu informacija i procene svog dotadašnjeg ponašanja, tako kod kategorije "zdravih-zabrinutih", koji reaguju neracionalnim strahom , pa sve do osoba koje žive sa HIV-om. Socijalna organizacija, odnosno reorganizacija , predstavlja odgovor zajednice na postojanje infekcije . Jedna od najsnažnijih reorganizacija odnosi se na sferu seksualnosti. Nakon perioda karakterističnog po seksualnoj revoluciji, feminističkom pokretu, rekonstrukciji ženskog prava na ispoljavanje seksualnih želja i inicijative , dolazi period koji aktivira 'staru , generacijama prisutnu poruku -"seks je opasan", kao i period vraćanja na ranije proklamovane oblike seksualnog ponašanja : monogamija i siguran seks. Istraživanja javnog mnjenja u SAD radjena 1986 godine govore da je 10 % ljudi promenilo svoje seksualno ponašanje nakon saznanja o načinu prenošenja bolesti (8). Deset godina kasnije , naša istraživanja, tako|e na uzorku opšte populacije , govore da je 16 % stanovnika uzrasta od 15-49 godina promenilo svoje seksualno ponašanje zbog AIDS-a.(9).

Narkomanija , koja je i pre pojave AIDS-a bila pojava ili bolest na margini društva pa i profesionih krugova , postaje sada opasnost oko koje se organizuju "odbrane" diskriminacijom i izolacijom. Narkomani se nalaze tako "izmedju stare i nove stigme" (10)

Javna organizacija ispoljava se mobilizacijom profesionih krugova i to ne samo medicinskih u okviru udruženja , asocijacija i sekcija koje se posebno bave HIV-om, zatim stvaranjem novih nevladinih organizacija i asocijacija koje obuhvataju osobe različitih zanimanja udruženih u naporima da zaustave širenje epidemije, stvaranjem grupa za samopomoć medju HIV pozitivnim , odnosno osobama koje žive sa HIV-om, zatim stvaranje grupa za pritisak kao što su druženje homoseksualaca i slično.

Najveće javno organizacije i sa najviše uticaja na zbivanja u svetu bilo je ono koje se odvijalo najpre u okviru Globalnog AIDS programa SZO a zatim u okviru UNAIDS-a.

Institucionalni organizacioni odgovor : Uloga Ujedinjenih Nacija i njenih specijalizovanih agencija

Brzina širenja epidemije kao i njene posledice uslovile su promtno reagovanje Ujedinjenih Nacija i njenih agencija. U maju 1987 godine Generalna skupština Svetske zdravstvene organizacije usvaja Globalnu strategiju protiv AIDS-a , kao vodič za izradu nacionalnih i internacionalnih programa a u oktobru iste godine Generalna skupština Ujedinjenih Nacija donosi rezoluciju u kojoj je AIDS shvaćen kao glavni zadatak koji zahteva svu svetsku energiju a posebno podršku drugih organizacija Ujedinjenih Nacija koje treba da deluju udruženo. Unutar organizacione strukture SZO kreiran je Globalan program za AIDS, čiji je glavni zadatak da radi na primeni globalne strategije. U januaru 1998 godine održan je u Londonu svetski samit ministara zdravlja, najveći skup takve vrste ikada organizovan. U Londonskoj dekleraciji , nakon skupa , kaže se : "Izolovana i najznačajnija komponenta nacionalnih AIDS programa je informisanje i edukacija-individua,vlada, medija i drugih sektora koji igraju glavnu ulogu u prevenciji i širenju HIV infekcije" (11).

Aktivnosti SZO značajno su doprineli organizovanju preventivnih napora u svetu i osposobljavanju zemalja da formulišu i aktiviraju vlastite nacionalne programe.

No, paralelno sa globalnim porastom epidemije raslo je saznanje o socijalnoj i političkoj dimenziji AIDS-a i o potrebi da se stvori organizaciona forma u koja je po svom nivou viša od Svetske zdravstvene organizacije i koja omogućava neposrednu saradnju organizacija koje konstituišu Ujedinjene Nacije. Tako je prvog januara 1996 godine stvoren UNAIDS-zajenički program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS u koga su neposredno ušle sledeće specijalizovane organizacije ujedinjenih nacija : UNDP, UNICEF, UNFPA, UNESCO , WHO i Svetska banka(12) . Najznačajniji zadaci UNAIDS-a su :

• Razvoj politike u oblasti prevencije i sprečavanja HIV/AIDS epidemije
• Tehnička i druga podrška zemljama
• Zalaganje za multisektorski pristup u rešavanju problema
• Koordinacija napora medju agencijama kao i medju zemljma članicama u borbi protiv AIDS-a.

Svetski dan borbe protiv AIDS-a-Svetski AIDS dan ( World AIDS DAY )

Ideja da se izdviji jedan dan u godini koji bi podsećao javnost na veličinu i ozbiljnost AIDS problema rodjena je na svetskom samitu ministara zdravlja u januaru 1988 , a već u 1 decembra te godine obeležen je prvi put svetski dan borbe protiv AIDS-a. Ovaj dan dobio je posebno mesto u istorijatu AIDS pandemije . Pokrenut sa osnovnom idejom da se otvore kanali komuniciranja medju zemljama , da se obezbedi razmena informacija i iskustava , da se odneguje socijalna tolerancija, prvi decembar vremenom postaje dan koji nosi poruke solidarnosti , nade i razumevanja problema AIDS-a u svaku zemlju sveta na severu, jugu, istoku i zapadu . Nosi takodje i tužna sećanja na izgubljene mlade živote koji su, u najvećem broju slučajeva mogli biti spašeni efikasnim preventivnim merama.

Prepoznajući snagu tih poruka , kao i potrebu da se bude deo zajedničkih napora najpre u okviru Globalnog AIDS programa a zatim u okviru UNAIDS-a , naša zemlja se odmah u njih uključila i ostala deo njih bez obzira na sve okolnosti u kojima se nalazila.

Svake godine u okviru svetskog dana borbe protiv AIDS-a ističe se posebna tema-oblast , kojom počinje godišnja kampanja i kojoj se, zatim, posvećuje specijalna pažnja tokom te , čitave godine (koja, u ovom slučaju , započinje prvim decembrom ). Tokom proteklih godina teme su bile :

• 1988-Komunikacije
• 1989-Mladi
• 1990-@ene i HIV
• 1991-Podelimo izazove
• 1992-Podrška zajednice
• 1993-Vreme je da se deluje
• 1994-AIDS i porodica
• 1995-Podelimo prava , podelimo odgovornosti
• 1996- -Jedan svet, jedna nada
• 1997-Deca žive u svetu sa AIDS-om
• 1998-Mladi-snaga za promene

1.decembar 1999

Poruka "Slušaj , uči , živi"(Listen, learn, live) kojom započinje ovogodišnja kampanja može se tumačiti na različite načine. Bez dodatnog objašnjenja čini se da ima imperativan, direktivan ton i da predstavlja jednu od niza didaktičkih poruka za mlade. Tek UNAIDS tumačenje otkriva njen pravi sadržaj ( 13).

"Slušajmo decu i mlade, čujmo o onome što osećaju i što je značajno u njihovim životima , angažujmo se u razgovorima sa njima o stvarima koje njih interesuju , uključujući polnost, seksualnost, HIV i sidu.

Učimo jedni od drugih , deca od dece, deca od odraslih , odrasli od dece , odrasli od odraslih , HIV negativni od HIV pozitivnih o poštovanju, zajedničkom učestvovanju , podršci i zaštiti od HIV infekcije i stigmatizacije onih koji imaju sidu.

@ivimo u svetu gde će sve manje ljudi biti inficirano i gde će deca i mladi sa HIV-om i sidom živeti bez diskriminacije."

Osnovna tema ovogodišnje kampanje i suština predstojećih aktivnosti u čijem središtu iinteresovanja ostaju mladi ,su komunikacije me|u ljudima svih uzrasta , bez obzira na njihov HIV status.(13).

Interpersonalne komunikacije su veoma specifičan proces. One ne podrazumevaju održati predavanje ili organizovati kampanju. One su mnogo više od toga. To je integralni proces u kome se susreću ljudska bića u svoj svojoj kompleksnosti. Ne možemo, recimo, slati nekome poruke koje su usmerene samo na intelektualni nivo, na podizanje znanja i informacija a da pritom ostavimo osobu emociono potpuno ravnodušnom. Komunikacija podrazumeva odnos izmedju dva ili više celovita bića, nikada nisu jednosmerne i uvek podrazumevaju reakciju kako pošiljaoca tako i primaoca poruke. Komunikacije isto tako nisu statičke, one predstavljaju tekući proces , delovanje , doga|anja, aktivnosti. Svi i sve što podrazumeva proces komunikacija je u stanju neprekidne promene : deca rastu, mladi se menjaju , odrasli se menjaju, okolina se oko nas menja. Komunikacije moraju da odgovore na te promene, nekada primetne i drastične, nekada prikrivene , tako što će sadržaje poruka i način njihovog slanja prilagoditi promenama. Rigidna poruka i nije komunikacija jer ostaje bez odgovora , ne doseže onoga kome je namenjena. ( 14 ).

Duge godine iskustva na HIV prevenciji u mnogim sredinama ukazuju na ograničene mogućnosti jednosmernih poruka koje od zdravstvenih i drugih profesionalaca polaze ka ljudima. Mladi su, najčešće , u situaciji da budu primaoci takvih poruka u kojima im se govori šta treba da rade a šta ne, šta je rizično a šta bezbedno za njihovo zdravlje , a da pritom oni ostaju potpuno pasivni primaoci, bez mogućnosti da sudeluju u definisanju onoga što je za njih značajno i što proizilaze iz njihovog okruženja i načina života.

Raste uverenje da je jedan od najznačajnijih razloga što ogroman uloženi trud nije rezultirao u odgovarajućem uspehu i što broj inficiranih i dalje raste upravo u tome što u aktivnosti koje su preduzimane nisu bili uključeni. ili bar ne dovoljno ,oni zbog kojih se te aktivnosti i preduzimaju.

"HIV prevencija se ne mo/e prepisati ljudima, ona se mora sprovesti sa ljudima"(15).

Zbog toga su komunikacije one koje omogućavaju da se kreira svest o HIV/sidi, da se upoznaju činjenice, da se izgrade veštine preživljavanja i vo|enja zdravog života. Komunikacije kreiraju veze izmedju generacija, izmedju profesionalaca i laika , učenika i djaka, roditelja i dece, ljudi istih i različitih navika i stilova života. One mogu da pomognu stvaranju podrške , hrabrosti , samopouzdanja i samoefikasnosti koje su neophodne predpostavke za smanjenja vulnerabilnosti mladih na HIV infekciju.

Zbog toga ovogodišnja kampanja ima dva glavna cilja:

• Povećanje budnosti i svesti o potrebi da se čuje glas dece i mladih da bi programi sida prevencije bili efikasniji
• Jačanje programa sida prevencije kroz deset osnovnih oblasti za akcije.

Deset akcionih oblasti za jačanje preventivnih programa su :

1. Nacionalna politika koja štiti prava dece i mladih i time reducira njihovu vulnerabilnost na HIV.
2. Učešće dece i odraslih u donošenju odluka i podrška edukaciji vršnjaka
3. Komunikacija kao izazov socijalnim normama koje povećavaju rizik dece i mladih za HIV infekciju.
4. Kvalitetan dijalog izmedju mladih, odraslih i dece.
5. Ekonomske mogućnosti i obrazovanje mladih da bi se reducirala vulnerabilnost dece i mladih na HIV.
6. Edukacija iz oblasti veština kvalitetnog življenja , seksualnog zdravlja kao i HIV/side u školskoj sredini kao i van nje.
7. Zdravstvena služba koja se prijateljski obhodi prema deci i mladima.
8. Podrška i zaštita za decu i mlade koji žive sa HIV-om , koji su time pogodjeni ili su ostali siročad zbog side.
9. Reduciranje i diskriminacije nastale u vezi sa HIV-om i sidom
10. Prevencija HIV transmisije sa majke na plod.

• Deca i mladi predstavlaju budućnost svake zemlje i čitave planete pa je stoga očuvanje i unapre|enje njihovog zdravlja od neprocenjive vrednosti
• Deca i mladi predstavljaju isto tako i veoma vulnerabilnu grupaciju i to kako u pogledu biološke tako posebno u pogledu socijalne vulnerabilnosti. Pritom se socijalna vulnerabilnost shvata kao "Stepen do koga je individua sposobna da slobodno donese i primeni odluku o svom životu. Ona osoba koja ima dovoljno informacija da slobodno donese odluku je snažna , za razliku od neslobodne i loše informisane osobe koja je vulnerabilna"(16).Kod dece i mladih u nizu sredina vulnerabilnost je pre svega odredjena ekonomskim faktorima , koji ih, zbog nedostatka sredstava za život približavaju kriminalu i drugim faktorima socijalnog rizika. Dečija i prava mladih krše se, takodje, u oblasti edukacije,zapošljavanja , prava na zaštitu zdravlja i drugim oblastima. Nesredjeni porodični odnosi ili nedostatak porodice , zanemarivanje i zlostavljanje , život na marginama , nedostatak informacija , nemogućnost učestvovanja u odlukama i aktivnostima , nemogućnost samoizražavanja i samorealizacije tako|e su faktori koji povećavaju vunerabilnost mladih na HIV . ( 17).U mnogim sredinama socijalna vulnerabilnost je posebno izražena kada je u pitanju žensko dete. Ona je najpre uslovljena nizom kulturnih barijera da devojčice dobiju adekvatno seksualno vaspitanje i da nauče veštine seksualnog pregovaranja a zatim postojanjem socijalnih normi koje podstiču razlike u vaspitanju i statusu muškog i ženskog deteta, i nizom drugih faktora (16)
• Raspoloživost droge na tržištu , pritisak vršnjačke i šire okoline uz neraspolaganje veštinama za odupiranje i nedovoljno snažne porodice da u tome pomogne,dovodi do toga da mladi postaju veoma otvoreni za svet narkomanije. Sem neposredne povezanosti HIV infekcije i intravenskog drogiranja, alkohol i druge droge doprinose porastu rizičnog seksualnog ponašanja te time povećavaju vulnerabilnost mladih na sidu.
• Zbog pomenutih i niza drugih razloga sida predstavlja veliki problem u populaciji mladih . Do kraja 1998 godine u svetu je sa sidom živelo 33,4 miliona ljudi, od toga je jedna trećina bila u uzrastu od 15-24 godina. Sveukupno posmatrano mladi čine 50 % od broja inficiranih u svakoj zemlji . Računa se da se svakodnevno u svetu 7000 mladih inficira sidom. Poseban problem u pogledu vulnerabilnosti i eksplozivnog porasta broja inficiranih predstavljaju zemlje istočne Evrope . Govori se o "strukturalnom kolapsu" koji je u tim zemljama stvorio uslove za rapidno širenje HIV/sida epidemije. (18).Tako je broj infiniranih za samo tri godine porastao devet puta od 30.000 u 1995 do 270.000 u 1998 . Najdramatičniji porast zabeležen je u Belorusiji, Moldaviji , Kazhkstanu i Ruskoj federaciji . Preko 80% inficiranih su individue sa istorijatom intravenskog drogiranja. Siromaštvo velikih razmera oseća se u zdravstvenom sektoru te raste opasnost od infekcije tim putem. Ekonomska beda, prostitucija , droga , seksualno pr
• enosne bolesti , kriminal i nasilje predstavljaju realnost i za mlade u tim sredinama i ogromnu rastuću pretnju za sve mlade u regionu (18).

Locirajući prevenciju side u široke okvire promocije i očuvanja zdravlja mladih i oslanjajući se na velika iskustva iz ranijih aktivnosti kao i na brojne istraživačke studije , ovogodišnja kampanja predlaže veoma široke mogućnosti za delovanje. U tome pomažu i druge specijalizovane organizacije i asocijacije. Tako CDC ističe da ( 19):

• školski programi moraju da obuhvate mlade pre nego što se odredjeni oblici ponašanja uspostave . Kako rizično ponašanje ne postoji kao izolovano, pojedinačno, već , najčešće postoji kovarijantnost izmedju nekoliko oblika, to programe za zdrave stilove života mladih treba započeti još iz zabavišta , nastaviti kroz osnovnu sve do srednje škole. Istraživanja pokazuju da su najefikasniji sveobuhvatni programi , koji se, prema potrebi mogu fokusirati na odlaganje početka seksualnih odnosa , drogu ili siguran seks.
• programi u zajednici predstavljaju neophodan način komuniciranja sa mladima koji su napustili školu ili više ne podležu obaveznom školovanju.
• kritične tačke programa kako u školi tako i u zajednici treba da budu prevencija narkomanije i seksualno prenosnih bolesti.
• treba stalno pratiti promene u zdravstvenom ponašanju mladih , da bi izbor ciljeva odgovarao aktuelnoj situaciji.

Drugi cilj: Jačanje programa sida prevencije takodje pruža mogućnosti za najrazličitije akcije, kao što su :

• Popularizacija dečijih prava i učešće mladih u programima koje u tom pravcu sprovodi vlada i druge organizacije.
• Omasovljavanje akcija koje će mladi sami realizovati a odrasli pružati podršku.
• Učešće mladih u komisijama , savetima , stručnim telima
• Edukacija roditelja za vaspitanje dece u pravcu ravnopravnosti medju polovima
• Promocija pozitivnih muških uloga u porodici i zajednici
• Kreiranje mogućnosti da mladi ljudi svojim radom ostvare finansijska sredstva
• Integrisanje učenja životnih veština u školske programe
• Obuka učitelja i nastavnika za prenošenje životnih veština
• Organizovanje susreta i kontakata sa HIV pozitivnim osobama
• Razvijanje dijaloga medju roditeljima i decom , nastavnicima i decom , različitih ljudi medjusobno.
  

Najznačajnije veštine koje mladi treba da savladaju u eri AIDS-a(17)

• Kako doneti razumnu odluku o me|usobnim odnosima , posebno seksualnim i ostati pri svojoj odluci.
• Kako se odupreti pritisku za neželjeni seksualni odnos ili za upotrebu droge
• Kako prepoznati situaciju koja može postati rizična ili nasilna
• Kako i gde tražiti pomoć i podršku
• Kada se dostigne spremnost za seksualne odnose kako postići dogovor o sigurnom seksu
• Kako pokazati saosećanje i solidarnost sa ljudima koji žive sa HIV/AIDS-om
• Kako pružiti pomoć ljudima sa HIV/AIDS-om

Većina ovih životnih veština ima širi karakter i univerzalni značaj za zdravlje mladih.

Neke od poruka koje ostaju

Nažalost, epidemija side se ne predaje , doći će novi 1 decembri sa svojim porukama i programom akcije ali će sve poruke predhodnih godina ostati kao obaveza dokle god postoji epidemija. Neke od najznačajnijih medju njima su :

• Za savladavalje problema jedne epidemije poznavanje njenog sociokulturalnog, političkog i ekonomskog konteksta je izuzetno značajno
• Pored biološke, koncept socijalne vulnerabilnosti je od izuzetnog značaja za razumevanje prirode HIV infekcije
• Mogućnosti individue da promenama svog ponašanja u potpunosti utiče na bolest su limitirane, te promene mogu biti efikasne samo u promenjenom socijalnom okruženju.
• U tom svetlu individualno orijentisani zdravstveno vaspitni pristup treba zameniti pristupom za razvoj i osnaživanje zajednice
• Poštovanja ljudskih prava , uključujući prava dece i mladih ,kao i prava ljudi koji žive sa HIV-om osnov su za savladavanje problema
• Socijalna nejednakost, predrasude, represija i nasilje doprinose širenju epidemije
• Monistički pristup bilo u kom sektoru ne može rešiti problem, multisektorska i multidisciplinarna saradnja pruža veće mogućnosti.

"Sida je univerzalni, globalni problem, samo ga zajedno možemo savladati."

Zajedništvo i partnerstvo u zdravlju su novi koncepti koji obećavaju.

LITERATURA

1. Cucić V .Epidemiologija side. U "Sida i društvena reakcija", Grupa autora. 1992. Prometej, Beograd.pp7-12

2. Social aspect of AIDS , edited by Agqleton P , 1988, The Falmer Press, London

3. Mc. Koen T .The Role of medicine, dream,mirage or nemesis.1979 Basic Blackwell,Oxford

4. Korać V . Uvod u društvenu reakciju. U "Sida i društvena reakcija", Grupa autora. 1992. Prometej, Beograd.pp13-17

5. Kunkel L, Temple L . Attitudes towards AIDS and homosexuals. Journal of Applied Social Psihology.1992,22, 1030-1040

6. Rosin R at al. Magical contagious belief and fear of AIDS. Journal of Applied Social Psihology.1992,22, 1081-1092

7. Gerbert B at al. Primary care physicians and AIDS.Attitudinal and structural barriers to care. Journal of the American medical Association. 1991,266,2837-2842

8. Fink R. Changes in public reaction to a new epidemic: the case of AIDS. 1987, Bull.NY.Achd.Med,1987,63(10)939-949

9. Cucić V, Bjegović V ,Vuković D . Indicators for evaluating the AIDS prevention programs.12 world AID conference . Monduzzi editore. Bologna, 1998,pp291-295.

10. Savin K, Korać V, Cucić V . Narkomani izmedju stare i nove stigme. Zdravstvena zaštita , 1999 ( u štampi ).

11.Cucić V, Gregorić D . AIDS , izazov životu, JAZAS, Beograd 1992

12.AIDS in the World ,II , Edited by Jonathan Mann, Oxford University press, Oxford, 1996.

13.Listen, Learn, Live, 1999 World AIDS Campaign with Children and Young People Available from URL: http: //www.unaids.org

14.De Vito J: The Interpersonal Communication Book. Harper and Row Publishers, New York 1983.

15.Key Issues and Ideals for Action 1999 World AIDS Campaign with Children and Young People. UNAIDS Programme on HIV/AIDS , UNAIDS , April 1999.Avilable from URL : http: //www.unaids.org,

16.Cucić V, Bjegović V, Savin K . @ena, vulnerabilnost i HIV infekcija. Ginekološko akušerska nedelja SLD,- Zbornik, Beograd, Sava Centar , oktobar 1999 , pp573-580.

17.Listen, Learn, Live, UNAIDS Briefing Paper, UNAIDS , February 1999.Avilable from URL : http: //www.unaids.org

18.Structural Collapse sets the Scene for rapid Spread of HIV/AIDS among people in Eastern Europe. Kiev, May 1999. . Available from URL: http: //www.unaids.org.

19.Young people at Risk : HIV /AIDS among American Youth .Available from http: //www.cdc.gov/HIV, last updated avgust 1999.

20.Resnick , M.D,Harris L.J : The impact of caring and conceitedness on adolescent health and well being. J. Pediatric Child health 1993; 29, Supl 1: S3-9