Acta-grb.jpg - 2079 Bytes Saopštenje

ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(2) 123-124

ULOGA JAZAS-A I DRUGIH, NEVLADINIH, ORGANIZACIJA U PREVENCIJI AIDS-A

Dragan Ilić
Direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu ,studenata Beograd
Predsednik I.O. Jugosdovenske asucrjacije za borbu protiv SIDA-e /JAZAS/


UVOD


Pandemijska pojava AIDS-a sa socijalno medicinskim posledicama i velkim ekonomskim izdacima predstavlja za sve zemlje sveta, pa i za našu, ne samo ozbiljan zdravstveni problem već i veliki društveni i ekonomski problem što zahteva angažovanje ne samo zdravstva već i svih drugih Vladinih i ne vladinih subjekata na preduzimanju svih raspoloživih mera za njeno sprečavanje, suzbijanje širenja i lečenja.

U svetu HIV-om je zaraženo oko 35 miliona ljudi. Samo tokom 1998. godine u svetu se HIV-om zarazilo oko 6,8 miliona ljudi. Od toga je blizu 50% u uzrastu do 30 godina. Danas u našoj zemlji registrovano je oko 1100 ljudi zaraženih HIV-om, a procene su daje HIV-om zaraženo blizu 10000 naših gradana.

Prvi slučaj oboljevanja od SIDA-e je kod nas registrovan 1985. god. da bi Savezna skupština SFRJ tek nakon četiri godine, 15. marta 1989. god. donela Zaključke i mere na prevenciji i suzbijanju ove bolesti.

Ovim merama kao i merama i zakonskom regulativom koja je kasnije usledila utvrduju se pre svega obaveze i zadaci državnih institucija, zdtavstvenih organizacija, obrazovanih institucija i ustanova socijalne zaštite, sredstava javnog informisanja, na preduzimanju mera prevencije, informisanja i zdravstvenog vaspitanja kao i lečenja obolelih ali i obezbedivanja poštovanja ljudskih prava i dostojanscva zaraženih i obolelih i sprečavanja svih vidova diskriminacije.

U tim istim zaključcima, na kraju; se ukazuje i na potrebu angažovanja svih drugih subjekata, političkih organizacija, sindikata, društvenih organizacija, Crvenog krsta, privredne komore, radnih organizacija a posebno organizacija u oblasti javnog informisanja.

Iz ovih zaključaka, kasnije, tek 1995. godine, proistekaoje i prvi Nacionalni program za prevenciju AIDS-a. Istina, on je usvojen samo od strane Savezne komisije za SIDA-u ali nikada nije bio razmatran i usvojen od strane naše Vlade.

SIDA je bolest čija je prevencija vrlo kompleksna i za nju je važno da pored osnovnih znanja o načinima prenošenja i zaštite, osobe budu svesne sopstvenog rizika od infekcije i da izmene svoje rizično ponašanje. Jedna od karakteristike ove bolesti je da su osobe koje su inficirane ili obolele ili čak one koje su u kontaktu sa inficiranom ili obolelom osobom diskriminisane i stigmatizovane. Zato se u istraživanjima posebna pažnja posvećuje percepciji sopstvenog rizika, promeni ponašanja i stavovima prema inficiranim i obolelim osobama.

S obzirom da je prevencija, odnosno znanje i zalaganje za zdravo ponašanje, za sada jedina efikasna mera na suzbijanju širenja AIDS-a potrebno je na tom poslu angažovati brojne subjekte. U tom cilju formirane su i specijalizovane društvene (ne vladine) organizacije.

Uloga nevladinih organizacija je da podstiću i pomažu državi u realizaciji njenih globalnih ciljeva. One ne mogu da preuzmu ili zamene državu i njene institucije.

Prva ne vladina organizacija koja je u tom cilju formirana na našim prostorima je JAZAS (Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv SIDA-e). Oformljena 1991 god. sa ciljem da inicira, kreira, organizuje, stimuliše, koordinira, podržava i realizuje sve akcije u zemlji i inostranstvu u oblasti sprečavanja širenja AIDS-a.

Programski ciljevi JAZAS-a su:


Borba protiv AIDS-a je borba za zdravo ponašanje i zdrave stilove života i u zalaganju za te ciljeve pored JAZAS-a, značajnu utogu imaju i brojni drugi subjekti.

U okviro JAZAS-a vrlo značajnu aktivnost realizuje Omladina JAZAS-a. Ova omladinska asocijacija okuplja nekoliko hiljada mladih ljudi koji realizuju brojne preveritivne akcije u velikom broju gradova Srbije i Crne Gore. Kroz ovu organizaciju na najbolji način se realizuje i edukacija mladih od strsne svojih vršnjaka "peer education" što predstavlja i najefkasniji način njihove edukacije. Za takav rad potrebna je i edukacija edukatora što se sprovodi kroz škole za edukatore.

Crveni krst je ne vladina humanitarna organizacija sa više milionskim članstvom u našoj zemlji i deo je velike porodice Medunarodnog pokreta Crvenog krsta.

Brojni su ciljevi i zadaci ove organizacije. Jedna od značajnih uloga koju Crveni krst realizuje već punih 120 god. na našim prostoritna je u oblasti Zdravstvenog prosvećivanja stanovništva.

Programi zdravstvenog prosvećivanja su bili prilagodavani vremenima i uslovima u kojima je delovao Crveni krst, kao i trenutnim potrebama. U ovim današnjim vremenima zdravstveno prosvećivanje stanovništva u oblasti prevencije AIDS-a je jedan od ključnih zadataka koji treba da ima Crveni krst.

Medjunarodna federacija Crvenog krsta prog ramima prevencije AIDS-a pridaje izuzetni značaj.

U svetn postoje brojne ne vladine organizacije koje se bave pitanjima prevencije i suzbijanja AIDS-a. Na žalost u proteklih osam godina nismo bili u prilici da u značajnijoj meri sa njima uspostavimo saradnju, da razmenjujemo iskustva i informacije na bazi kojih bismo i mi mogli bolje da se organizujemo i planiramo naše aktivnosti. Neophodno je sa svima njima da uspostavimo saradnju i uključimo se u jedinstveni svetski pokret u borbi protiv AIDS-a.


ZAKLJUČAK


Značaj i uloga nevladinih organizacija u borbi protiv AIDS-a izuzetno je velika. One ne mogu da zamene državu i njene institucije ali su tu da podstaknu i pomognu u realizaciji nacionalno utvrdenih ciljeva.

Istraživanja uspešnosti sprovodjenja nacionalnog programa prevencije AIDS-a u Jugoslaviji potvrduju uspešnost-preventivnih aktivnosti sprovedenih na osnovu tog programa, kada se radi o znanju preventivne prakse, medjutim, indikatori koji evaluiraju ponašanje pokazuju nezadovoljavajući nivo kada se radi o učestalosti neregularnih seksualnih odnosa i praksi korišćenja kondoma pri odnosu sa neregularnim partnerom.

Znanje i zdravo ponašanje ostaju, za sada; najefikasnija mera u borbi protiv ove bolesti a naš je zadatak da to podstićemo.