Originalni rad ACTA.FAC.MED.NAISS. 1998; 16(2), 66-70

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA MORBUS HIV U BEOGRADU

N. Zakula, V. Đerkovic, R. Marijanovic, N. Pavlovic
Gradski zavod za zaštitu zdravlja

UVOD

Kako AIDS vec dugo predstavlja globalni svetski problem, vecina drzava razvila je sistem registracije obolelih, ali se on znatno razlikuje po broju registrovanih slucajeva koji se prijavljuju. Neke drzave, uglavnom industrijalizovane, prijavljuju skoro sve slucajeve AIDS-a, dok druge prijavljuju veoma mali broj obolelih usled manjeg obima dijagnostikovanja, nekompletnih izveštaja i zakašnjenja u izveštavanju (1). Kada se govori o globalnom nadzoru nad AIDS-om u svetu, treba imati na umu više faktora. Kao prvo, sistem nadzora se znatno razlikuje u kvalitetu, a takode podreden je izvesnim ogranicenjima, neophodnim radi medusobnog poredenja. Sledece, prirodna istorija bolesti se razlikuje u razlicitim zemljama i postoje kašnjenja u potpunom razvoju bolesti. Takode, postoje velke razlike u progresiji HIV infekcije u AIDS izmedu odraslih i dece; izmedu onih koji su podvrgnuti terapijskom tretmanu i onih koji to nisu. I takode, postoje velike razlike u nacinu i datumu izveštavanja. Radi toga odreden stepen opreznosti je neophodan pri poredenju izmedu drzava (2).

I kao što je na opštem, svetskom nivou teško govoriti o broju ljudi zahvacenih epidemijom tako je i u našoj zemlji teško utvrditi broj osoba inficiranih HIV-om jer takode postoje odredeni problemi i nejednakosti u registraciji i prijavljivanju (3). Beograd po broju registrovnih i prijavljenih slucajeva oboljenja prednjaci u našoj zemlji.

Od ukupno 806 obolelih od morbus HIV, 71,8% je sa podrucja Beogada.

CILJ

Cilj rada je da prikaze epidemiološke karakteristike morbus HIV u Beogradu u periodu 1985-1999. godine (novembar) i ukaze na znacaj registra u nadzoru nad ovom bolešcu.

MATERIJAL I METOD

Kao izvor podataka korišcen je centralni registar HIV pozitivnih, obolelih i umrlih od HIV bolesti u Beogradu. Registar se, uz notiranje svih dostupnih podataka o ljudima zahvacenim HIV epidemijom na teritoriji Beograda, vodi kontinuirano od 1987. godine u Sluzbi za epidemiologiju Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. U radu je primenjen deskriptivni epidemiološki metod.

REZULTATI

Zakonom regulisano obavezno prijavljivanje obolelih i umrlih od AIDS-a u našoj zemlji (1986/1987), a zatim i prijavljivanje HIV infekcije (1990. godine) omogucilo je pracenje i nadzor nad ovom bolešcu, odnosno ukljucivanje Epidemiološke sluzbe u rešavanje ovog problema, kao i kod drugih zaraznih bolesti. Prvih nekoliko godina od prepoznavanja oboljenja u našoj sredini obelezilo je usaglašavanje nacina prijavljivanja, usvajanja obrasca prijave i postepeno uspostavljanje sistema kontinuirane registracije.

Epidemiološka sluzba Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja reagovala je nakon dijagnostikovanja prvih slucajeva oboljenja, 1985/1986. godine aktivnim epidemiološkim istrazivanjem, a kako se broj obolelih postepeno poceo povecavati, formiranjem Savetovališta za AIDS, 1987. godine. U okviru Savetovališta od tada se vodi i centralni registar HIV pozitivnih, obolelih i umrlih od ove bolesti na teritoriji Beograda. Uz garantovanje tajnosti od samog pocetka, registar sadrzi licne podatke o svim osobama inficiranim HIV-om, podatke o datumu seropozitvnosti, obolenja, smrti, dijagnozi, nacinu zarazavanja. U 1987. godini retrogradno su prijavljene osobe kod kojih je infekcija dijagnostikovana 1984/1985. godine, tako da su do novembra ove godine na teritoriji Beograda registrovane 1142 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 605 (53%) razvilo klinicku sliku obolenja. Od ukupno 605 obolelih od morbus HIV, takode do novembra 1999, umrlo je 513 (84,8%) osoba.

Najveci broj HIV pozitivnih osoba registrovan je 1987. godine - 253 ili 22,2% od ukupnog broja, jer je iste godine Zakonom regulisano prijavljivanje, a takode u znacajnom obimu uradeno i testiranje, pre svega u grupaciji intravenskih korisnika droga.

Kasnije je godišnje registrovano prosecno 70 novih osoba inficiranih HIV-om. U 1999. godini (do novembra) HIV infekcija je otkrivena kod 31 nove osobe (grafikon 1). Godišnje je obolevanje od morbus HIV prijavljeno kod prosecno 41 osobe, sa najvecim brojem obolelih u 1995. godini (77). U istom periodu, od 1985. godine do novembra 1999. godine od ove bolesti umrlo je u Beogradu ukupno 513 lica, odnosno prosecno 35 godišnje. Najveci broj umrlih prijavljen je 1996. godine (73) i bio je veci od broja obolelih u istoj godini (59). U odnosu na pol dominantno je ucešce muškaraca koje u ukupnom broju inficiranih HIV-om iznosi 70,6% (806), medu obolelima 71% (430) i umrlima 73,7% (378) (grafikon 2).

Iako je ucešce muškaraca generalno vece, ucešce zena medu novoprijavlenim HIV pozitivnim osobama raste, narocito poslednjih godina i krece se od 27,0% (1998.) do 42,0% (1997. godine).

U odnosu na starosnu strukuturu, kako medu HIV pozitivnim osobama, tako i medu obolelima i umrlima od morbus HIV, dominira ucešce dobne grupe 30-39 godina starosti. Sledeca po zastupljenosti je, u grupi HIV pozitivnih osoba, dobna grupa 20-29 godina starosti (36,9%) a u grupi obolelih i umrlih od morbus HIV najzastupljenija je dobna grupa 40-49 godina (18,0% medu obolelima i 20,9% medu umrlima) (tabela 1).

U odnosu na pripadnost transmisivnim grupama najviše HIV pozitivnih, obolelih i umrlih od morbus HIV pripada grupaciji intravenskih narkomana (tabela 2).

Sledeca po zastupljenosti je grupacija heteroseksualaca sa 18,0% ucešca medu HIV pozitivnim osobama, 17,8% ucešca u ukupnom broju obolelih i 15,0% medu umrlima.

Homo/biseksualci su na trecem mestu sa ucešcem koje se krece od 8,0% u ukupnom broju HIV pozitivnih do 10,9% medu obolelima.

Najveca smrtnost od morbus HIV registrovana je u grupi intravenskih narkomana gde je od 380 obolelih umrlo 342 (90,0%) i u grupi primalaca krvi i preparata krvi - 88,6% (tabela 3).

Analizirajuci obolevanje po polu i riziku za HIV uocava se da postoje razlike izmedu muškaraca i zena. Iako je grupa intravenskih narkomana najucestalija medu obolelima oba pola, kod muškaraca je njihovo ucešce vece 65,8% (283) nego kod zena - 55,4% (97). Zato je, kod obolelih zena seksualni rizik cešci - 62 (35,4%) nego kod muškaraca 112 (26,0%) (tabela 4).

Analizom obolevanja u morbus HIV po polu i starosti uocava se da je medu obolelima u svim starosnim grupama više muškaraca nego zena (tabela 5). Ucešce muškaraca krece se od 58,0% u strosnoj grupi uzrasta od 20-29 godina, do 85,7% u dobnoj grupi starosti 60 i više godina. Ucešce zena najvece je u dobnoj grupi obolelih starosti 20-29 godina - 42 (42,0%), a najmanje medu obolelima starosti 60 i više godina.

DISKUSIJA I ZAKLJUCAK

Na osnovu analize podataka centralnog registra za morbus HIV na teritoriji Beograda moze se uociti da u Beogradu postoji kontinuiran porast ukupnog broja kako HIV pozitivnih tako i obolelih i umrlih od morbus HIV. Sa ukupno 605 obolelih (preko 70% registrovanih u našoj zemlji) i 513 umrlih od ove bolesti Beograd prednjaci u odnosu na druge regione u Jugoslaviji. Broj HIV-om inficiranih osoba teško je porediti sa drugim regionima u našoj zemlji jer je prijavljivanje neujednaceno (3). Najveci broj inficiranih HIV-om (77,4%), obolelih (71,5%) i umrlih (67,8%) od morbus HIV u Beogradu pripada u svakom pogledu najaktivnijoj dobnoj grupaciji - 20-29 godina. Transmisivna grupa intravenskih korisnika droge još uvek je najugrozenija populacija sa 63,7% (HIV pozitivni) do 66,7% (umrli od morbus HIV) ucešca što je više nego na nivou Jugoslavije gde iznosi 49,6%, ili u Evropi gde je ucešce, ove grupe 39,8%.

Heteroseksualci su kao grupa druga po ucestalosti medu obolelima i njihov udeo je u porastu narocito poslednjih godina.

Zene obolele od morbus HIV u Beogradu cešce su inficirane seksualnim putem (35,4%9 nego oboleli muškarci (26,0%), a njihovo ucešce medu obolelima starosti 20-29 godina iznosi cak 42%, što predstavlja izuzetan rizik za porast vertikalne transmisije HIV-a. Narocito zabrinjava ucešce zena medu novoprijavljenim HIV pozitivnim osobama koje u 1997. godini iznosi 42%.

Seksualni put prenosa infekcije i to narocito heteroseksualn, predstavlja put transmisije kome se pridaje znacaj i u drugim zemljama u svetu. Stoga su brojni programi prevencije usmereni na akcije koje obezbeduju izmene rizicnog ponašanja baš u toj oblasti, instistirajuci na odlaganju pocetka seksualnih aktivnosti, smanjenju broja partnera i korišcenju zaštite (4).

Preliminarni rezulatati istarazivanja naših autora govore da se u ovoj oblasti narocito kada je u pitanju korišcenje zaštite registruje pomak, odnosno da ukupno dve trecine mladih koji imaju seksualne odnose uvek koriste kondom (5).

LITERATURA

1. WHO: Weekly Epidemiological Record, NO 48, November 1998.

2. WHO. Weekly Epidemiological Record, NO 49, December 1998.

3. Izveštaj o kretanju bolesti HIV u SR Jugoslaviji u periodu od 1985 do 30.06.1999. godine, Savezni zavod za zaštitu i unapredenje zdravlja, oktobar 1999. godine

4. UNAIDS: Facts and Figures, 1999 World AIDS Campaigu, February 1999

5. Vesna Bjegovic, V. Cucic i sar.: Seksualno ponašanje mladih u Beogradu; preliminarni rezultati studije, Konferencija "Slušaj - uci - zivi", Beograd, Novembar 1999.; 34-40