Acta-grb.jpg - 2079 Bytes Edukativno pregledni članak
ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(4), 190-193

LASEROTERAPIJA U FIZIKALNOJ MEDICINI

Milica Lazović
Klinika za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku, Klinički centar, Niš



UVOD


Od trenutka uvodenja lasera kao izvora zračenja posebnih osobina, počelo je ispitivanje mogućnosti njegove primene u medicini. Specifične karakteristike zračenja lasera učinile su da se oni danas već široko primenjuju sa uspehom u mnogim medicinskim granama. Tretman laserom ima čitav niz prednosti u odnosu na druge načine lečenja, neinvazivan je i potpuno bezbolan, a traje neuporedivo kraće.

Posednjih godina terapijske indikacije su znatno proširene a interes za laseroterapijom raste, tako da je danas nemoguće zamisliti savremenu medicinu bez upotrebe lasera.

Definicija lasera sadržana je u samom njegovom nazivu koji predstavlja skraćenicu za Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation, u prevodu: pojačanje svetlosti pomoću stimulisane emisije zračenja. Zbog takvog načina dobijanja ,lasersko zračenje se odlikuje osobinama koje prirodna svetlost i svetlost većine izvora nema.Te razlike se ogledaju posebno u odnosu na monohromatičnost, usmerenost i koherentnost laserskog zračenja (5).


PODELA LASERA


Danas je prisutan veliki broj modela lasera koji se koriste u terapijske svrhe ali bez obzira na to, rad svih laserskih uredaja je baziran na istim fizičkim principima.

Prema tipu aktivnog medijuma, moguće je podeliti lasere na čvrste, gasovite i tečne, a prema snazi zračenja koju emituju, mogu se podeliti na lasere mele i velike snage.

Gasni laseri mogu imati raznovrsne smeše: plemeniti gasovi helijum neonske smeše,smeše CO i CO2 sistema i argonski laseri. Gasni ugljen dioksidni laseri su vezani za hirurški laser, a u svrhu biostimulacije koriste se helijum neonski laseri.

Danas se laserski uredaji koji se koriste u terapijske svrhe, najčešće prave na bazi poluprovodničkih lasera koji zrače u infracrvenoj oblasti (904, 840 i 780 nm) ili u vidljivoj oblasti spektra (760 nm).

Efekti koji se postižu, kada se tkivo obasja svetlošću lasera zavise u prvom redu od snage lasera, odnosno koliko se energije zračenja donosi u jedinici vremena po jedinici površine tkiva.

U zavisnosti od snage lasera konstatovani su sledeći efekti terapije laserom (predpostavljajući da je snop lasera fokusiran na tačku površine 1mm2):

Značajno je naglasiti da su svi procesi koji se odvijaju pri delovanju lasera većih snaga ireverzibilni; to jest izazivaju trajno oštećenje tkiva. U hirurgiji se koriste laseri velike snage, a u terapijske svrhe za lečenje površinskih oštećenja koriste se isključivo laseri male snage od 1 do 10 mW, dok se za tretman dubljih tkiva koriste laseri male snage od 10 do 1000 mW (1).


BIOLOŠKI EFEKTI LASERA MALE SNAGE


Utvrdeno je da delovanjem zračenja lasera na tkivo dolazi do stimulacije biohemijskih reakcija, a aktivne supstance koje se pri tom stvaraju deluju na sve sisteme organizma.

Medjutim, tačan mehanizam delovanja laserskog zračenja još nije u potpunosti utvrdjen, iako se na tom polju vrlo intenzivno radi. Sve efekte laseroterapije možemo da podelimo na primarne odnosno direktne efekte koji obuhvataju (6,8):

1. biohemijske efekte

2. bioelektrične efekte 3. bioenergetske efekte Iz ovih primarnih efekata proističu indirektna dejstva koja se sastoje od:

  1. stimulacija mikrocirkulacije
  2. stimulacije ćelijske razmene materija koja ima za posledicu stimulaciju ćelijskog metabolizma
Iz opisanih biološkizh efekata lasera niske snage proističu terapijski efekti:

  1. analgetski efekat
  2. antiinfrlamatorni efekat
  3. antiedematozni efekat
  4. biostimulativni efekat
Analgetski efekat se ogleda u uklanjanju osećaja bola po principu "teorije kapije", jer se aktiviraju debela mijelinska vlakna koja inhibiraju transmitersku ćeliju i ne dozvoljavaju transmisiju bolnih senzacija ka višim delovima centralnog nervnog sistema. Takodje je registrovano povećanje endogenih opioidnih supstanci. Ovo objašnjenje analgetskog efekta je samo jedno od mogućih na ovom stepenu razvoja nauke. Pored toga, laser primarno ili direktno (blokiranjem jonskih penetracionih kanala), odnosno sekundarno, to jest indirektno (povećanjem ATP sinteze), deluje kao stabilizirajući faktor na potencijal mirovanja ćelijske membrane. Time je transmisija nadražaja bola otežana na lokalnom području (4,7).

Antiinflamatorno dejstvo lasera kod reumatskih bolesti pre svega se ogleda u inhibiciji proliferacije T i B limfocita, smanjenju produkcije imunostimulišućih citokina i inhibiciji produkcije velikog broja medijatora inflamatorne reakcije kao što su leukotrijeni i prostnglandini (3).


DISTRIBUCIJA LASERSKOG ZRAČENJA


Pri delovanja laserskog zračenja na kožu javljaju se odredjeni fenomeni kao što su refleksija, refrakcija, apsorpcija, širenje i transmisija. Interakcije izmedju ovih fenomena odredjuje distribuciju laserskog zračenja u tkivu.

Zračenje lasera koje pada na površinu tela delom se reflektuje već na samoj površitni (15%). Zračenje koje prodire u tkivo delom se rasejava tako da jedan deo tog rasejenog zračenja izlazi iz tkiva, a da samo 60-80% zračenja ostaje u tkivu (sl. 1).

Zračenje izgubljeno na ovaj način zavisi od pigmentacije kože i talasne dužine samog zračenja. Deo zračenja koje je prodrlo u tkivo se najvećim delom resorbuje i to pre svega od pigmenta krvi, hemoglobina, oksihemoglobina, karotina i bilirubina. Kako su ove supstance crvene boje, one najviše apsorbuju svetlost plave boje dok su za crvenu i infracrvenu svetlost praktično prozirne. Ova činjenica je važna kada se odlučuje o izboru talasne dužine lasera za terapiju (sl.2).


KLOINIČKA PRIMENA LASERA MALE SNAGE


Poslednjih nekoliko godina, laserom su tretirani pacijenti sa hroničnim bolom, i to oni koji nisu imali poboljšanja od drugih terapijskih procedura. Medjutim, zbog mnogobrojnih prednosti koje ima laseroterapija danas je značajno prošireno indikaciono polje.

U literaturi ne postoji jedinstveno mišljenje o tome koliku energiju treba predati na pojedine osetljive tačke pa da efekat bude zadovoljavajući, a da se pri tome ne predje neka granična vrednost, koja bi eventualno mogla da bude na neki način štetna. Samo u ruskoj literaturi postoji podatak da energetska gustina ne bi trebalo da bude veća od 0.5 do 1J/cm2. Kod drugih autora ova energetska gustina se preporučuje za tretiranje tačaka na sluzokoži.

Dok se ne utvrdi neka medjunarodna norma o doziranju u laseroterapiji, preporučljivo je koristiti energije koje se navode u nemačkoj literaturi (7). (tabela 1.)


ZAKLJUČAK


Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da laseroterapija ima velike prednosti u odnosu na druge terapijske metode u fizikalnoj medicini. Poslednjih godina terapijske indikacije su znatno proširene, a interes za laseroterapijom raste. Primena lasera pogodnija je u odnosu na ostale metode i zbog toga što ne postoje sporedni efekti laserskog tretmana kada se laser upotrebljava prema preporukama koje su date u ovom tekstu.


LITERATURA


1. Basford, J.R., Editorial: Low Energy Laser Therapy : Contraversies and New Research Findings, Laser in Surgery and Medicine 9 - pp 1-5 1989.

2. Fernandes M.S., Correia m.G.: "Laser therapy of inflammatory lesions of the soft parts of the locomotor system", Acta-Med-Port. 1991 Nov-Dec, 4(6):293-6.

3. Heussler J.K., Hinchev G., Margiotta E.,Quinn R., Butler P., MartinJ., Sturgess A.D.: A dobule blind randomised trial of low power laser treatment in rheumatoid arthritis, Ann.Rheum.Dis. 1993, 52(10):703-6.

4. Kokino M., Temelli Y., Tozun R. at all. : "An Investigation of The Stimulating Effect of Laser on Callus in The Treatment of Fractures", International Congress on Laser in Medicine and Surgery, Bologna 387-393, 1986

5. Lazović M. (1997):"Laseroterapija", Monografija u izdanju ECPD-a.

6. Lazović M. (1998): "Laser u terapiji fibromijalgija", Balneoklimatologija, Novine u reumatologiji,sup.1, 217-220.

7. Lazović M. (1998): "Primena lasera u medicini", Endogine i egzogene biološke interakcije: biofizički i biohemijski aspekti, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 61-64.

8. Lazović M. (1998): "Laser therapy in the treatment of patients with enthesitis", 5th RAA Congress of Rheumatology 3rd Aplar Symposium on the therapy of rheumatic diseases, Philippines.