ACTA FAC. MED. NAISS. 2003; 20 (1): 22 - 28

Pregledni rad

MIKROBIOLOŠKA DIJAGNOZA HELICOBACTER PYLORI INFEKCIJE

Marica Otašević, Marina Dinić, Biljana Miljković-Selimović, Ljiljana Otašević, Predrag Stojanović
Medicinski fakultet, Niš


SAŽETAK

Metode za postavljanje dijagnoze H. pylori infekcije svrstane su u dve grupe: invazivne i neinvazivne. Mikrobiološka i histološka metoda, kao i test ureaze u biopsiji spadaju u invazivne metode, jer su uslovljene gastroskopijom, dok 13C i 14C urea test disanja i serologija predstavljaju neinvazivne metode. Svaka od ovih metoda pojedinačno ima svoje prednosti ali i nedostatke, a izbor metode je prepušten istraživačkom timu ustanove u kojoj se istraživanja sprovode. Za uspešno postavljanje mikrobiološke dijagnoze infekcije izazvane H. pylori, moraju biti ispoštovani mnogi uslovi, počev od uzorkovanja, kvaliteta transportnog medijuma, brzine transporta uzorkovanog materijala do laboratorije, pravilne i urgentne obrade materijala, izbora hranljivih podloga i na kraju obezbeđenja mikroaerofilnih uslova i optimalne temperature za rast i razmnožavanje H. pylori. Mikrobiološka dijagnoza se postavlja: direktnom mikroskopijom, kultivisanjem i serološkim metodama. H. pylori je tanak, savijen u obliku slova S, ponekad i spiralan Gram-negativan bacil. Njegova dužina iznosi 2,5 do 5 µm, a širina 0,5 do 1 µm. Poseduje 4 - 6 monopolarnih flagela. Pravljenje direktnih razmaza uzoraka biopsija i bojenje preparata po Gramu sprovodi se odmah po dostavljanju bolesničkog materijala u laboratoriju. Mikroskopski pregled preparata bojenih po Gramu baziran je na prepoznavanju tipičnih S-oblika Gram-negativnih bacila, rasporedjenih pojedinačno ili u grupama. Bojenje razmaza po Gramu predstavlja uspešnu metodu za otkrivanje H. pylori u tkivu želuca, ali se ova metoda nikada ne preporučuje kao jedina. Kultivisanje biopsijom uzetog želudačnog tkiva je najpouzdanija metoda pri postavljanju dijagnoze H. pylori infekcije. Za uspešno kultivisanje H.pylori koriste se različite osnovne podloge sa agarom i dodatkom 5 - 10% ovčje ili konjske krvi. Za primarno izolovanje H. pylori savetuje se selektivna upotreba antibiotskih i antifungalnih agenasa, da bi se inhibirao rast kontaminanata. Na primarnim podlogama H. pylori raste u vidu konveksnih, glatkih, sjajnih, transparentnih kolonija, ravnih ivica prečnika 0,5 - 1 mm. U cilju daljeg identifikovanja mikroorganizma sa suspektnih kolonija poraslih na primarnim hranljivim podlogama, prave se mikroskopski preparati, boje po Gramu i mikroskopijom uočavaju savijeni Gram-negativni bacili oblika slova S i U. Mikroskopska verifikacija mikroorganizma upućuje na dalje ispitivanje biohemijskih osobina na osnovu kojih se vrši definitivno identifikovanje spiralnih gastričnih mikroorganizama. Mikroorganizam se identifikuje kao H. pylori ako su testovi ureaze, oksidaze i katalaze pozitivni. Neinvazivnim, serološkim metodama može se postaviti dijagnoza H. pylori infekcije dokazivanjem prisustva anti H. pylori antitela u serumu pacijenata. Serološka dijagnoza H. pylori infekcije primenom ELISA metode bazira na dokazivanju specifičnih anti H. pylori IgA i IgG antitela. ELISA test je pogodna neinvazivna metoda za praćenje efekta terapije, jer je eradikacija H. pylori praćena postepenim opadanjem nivoa antitela.

Ključne reči: H. pylori, mikrobiološka dijagnoza, kultivisanje, serološka dijagnoza