ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (2): 59-63

 Pregledni članak
 

    TRETMAN ARTERIJSKE HIPERTENZIJE

    Stevan Ilić, Marina Deljanin Ilić
    Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičkih i srčanih bolesti, Niška Banja

    SAŽETAK

    Početkom novog milenijuma, više od 50% ljudi koji imaju 65 ili više godina boluje od arterijske hipertenzije. Prema učestalosti javljanja lekarima arterijska hipertenzija je na prvom mestu od svih hroničnih oboljenja. Mnogobrojne studije su pokazale da dobra kontrola hipertenzije značajno smanjuje rizik za kardiovaskularni morbiditet i mortalitet. Poslednjih godina, publikovano je više vodiča za dijagnozu, ispitivanje i lečenje bolesnika sa arterijskom hipertenzijom. U kratkom pregledu iznose se najvažnije činjenice iz Evropskih preporuka za evaluaciju i lečenje arterijske hipertenzije (Evropskog udruženja za hipertenziju - ESH i Evropskog društva za kardiologiju - ESC), koje su objavljene 2003. godine.
    Normalne vrednosti sistolnog krvnog pritiska su do 139 a dijastolnog do 89 mmHg i izdvajaju se tri kategorije normalnog krvnog pritiska: optimalni, normalni i visoki normalni. Postoje tri stepena arterijske hipertenzije, blaga, umerena, teška a posebno je izdvojena izolovana sistolna hipertenzija (sistolni krvni pritisak ³ 140 a dijastolni < 90 mmHg). Evropske preporuke za razliku od JNC 7 (Američki vodič za hipertenziju) ne predlažu termin "prehipertenzija" za osobe koje imaju sistolni krvni pritisak 120 - 139 ili dijastolni 90 - 99 mmHg. Stratifikacija rizika je važan deo preporuka i urađen je na osnovu prisustva drugih faktora rizika, oštećenja ciljnih organa i pridruženog dijabetesa i drugih kliničkih stanja. Za dijagnozu arterijske hipertenzije pored anamneze, kliničkog pregleda sa ponavljanim merenjem krvnog pritiska neophodni su i određeni laboratorijski testovi, koji mogu biti rutinski, preporučljivi i prošireni (za komplikovane forme hipertenzija ili za određivanje uzroka sekundarne hipertenzije).
    Primarni cilj lečenja arterijske hipertenzije je dostizanje maksimalne redukcije globalnog kardiovaskularnog rizika za morbiditet i mortalitet. Vrednosti krvnog pritiska treba da se smanje na manje od 140/90 mmHg, a u dijabetesnih bolesnika na vrednosti ispod 130/80 mmHg. Odluka za početak lečenja donosi se na osnovu inicijalnih vrednosti krvnog pritiska i globalnog kardiovaskularnog rizika. U terapiji bolesnika sa arterijskom hipertenzijom promena stila života je neophodna a nekada i dovoljna (prestanak pušenja, redukcija telesne težine gojaznih osoba, smanjenje ekscesivnog unosa alkohola, redovna aerobna fizička aktivnost, smanjenje unosa soli i povećanje unosa voća i povrća). Ako se merama promene stila života ne dostignu ciljne vrednosti krvnog pritiska uvodi se medikamentna terapija. Ako su vrednosti krvnog pritiska visoke ili je visok rizik istovremeno se primenjuju mere promene stila života i medikamenti. U odnosu na kardiovaskularni rizik, prisustva oštećenja ciljnih organa, pridruženih kliničkih stanja i cene leka, određuje se neki lek iz pet predloženih grupa (diuretici, blokatori beta adrenergičkih receptora, kalcijum antagonisti, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora a u specifičnim indikacijama i naročito u kombinaciji mogu se primeniti i lekovi iz grupe blokatora alfa receptora).

Ključne reči: arterijska hipertenzija, kardiovaskularni rizik, antihipertenzivni lekovi