ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (2): 171-178

   Profesionalni rad
  

Mirjana Aranđelović, Jovica Jovanović, Saša Borisov, Sonja Stanković

Institut za medicinu rada – Niš

     SAŽETAK        

        Zdravstvene radnike karakteriše posvećenost promovisanju zdravlja kroz lečenje i brigu o bolesnim i povređenim. Ipak, ironična je činjenica da se baš oni suočavaju sa najraznovrsnijim rizicima na radnom mestu, više nego radnici na bilo kom drugom radnom mestu. Rizici sa kojima se suočavaju zdravstveni radnici mogu se klasifikovati na: biloške rizike povezane sa izloženošću zaraznim agensima koji se prenose vazduhom (npr tuberkuloza) ili krvlju (npr. hepatitis i sida) fizičke rizike koji uključuju jonizirajuću i nejonizirajuću radijaciju; hemijske rizike posebno u bolničkim okruženjima, koji uključuju otpadne anestetičke i sterilizatorske gasove, antineoplastične lekove i druge terapeutske agense, živu, jake dezinficijense i sredstva za čišćenje; psihosocijalne i organizacione rizike koji uključuju psihološki stres, rad u smenama kao i zdravstvene posledice povezane sa promenama u organizaciji i finansiranju zdravstvene zaštite. Ovde spadaju i nasilne pretnje i fizički napadi; sigurnosne i ergonomske rizike koji mogu dovesti do raznih akutnih i hroničnih mišićno - skeletnih problema. I pored visoke stope povreda i bolesti, zdravstveni radnici do sada nisu dobili dovoljno pažnje od strane stručnjaka koji se bave profesionalnim oboljenjima u poređenju sa zaposlenima u industrijama koje se tradicionalno smatraju rizičnim. Zakoni, regulative i povremene smernice koje se odnose na zaštitu zdravstvenih radnika sporo se usvajaju i često su neadekvatne. U viziji opšteg zdravlja jedne sredine lekari predstavljaju interesantnu indeksnu grupu. U budućnosti zdravlje lekara može da posluži kao indikator težine oboljevanja stanovništva u sredini gde oni obavljaju svoj rad.

    Ključne reči: zdravstveni radnici, nokse.