ACTA FAC. MED. NAISS. 2004; 21 (4):253-257

 Pregledni članak

Lidija Dimitrijević¹, Bojko Bjelaković²

¹Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš,
²Dečja interna klinika kliničkog centra Niš

    SAŽETAK

    Motorni razvoj zdravog novorođenčeta, odojčeta i malog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonitostima i direktno zavisi od anatomske i funkcionalne adekvatnosti centralnog nervnog sistema (CNS). Tok ovog razvoja determinisan je genetski utvrđenim obrascima razvoja, ali je istovremeno stimulisan i nadražajima iz spoljne sredine. Na ove nadražaje, koje mozak kao organ odgovoran za integraciju i koordinaciju prima od čulnih organa, on odgovara automatskim složenim reakcijama. Usvajanje glavnih motornih funkcija (držanje i kontrola glave, bočni transferi u ležećem položaju, sedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motorne radnje dete nauči i savlada potpuno samo i zato nije potrebno UČITI dete da sedi, stoji, hvata, hoda... "Učenje" deteta motornim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoželjno uplitanje u spontan motorni razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motornih funkcija. Sa 11 meseci 90% dece može da samostalno zauzme pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći. Krajem 11. i u 12. mesecu 90% dece počinje prohodavanje u stranu uz pridržavanje za predmete. Više od 50% dece sa punih 12 meseci hoda slobodno bez pridržavanja. Polovina dece sa 12 meseci može da u jednoj ruci drži dve kocke, što zahteva veliku sposobnost prilagođavanja šake u odnosu na predmet.

    Ključne reči: motorni razvoj, motorne veštine, dete