ACTA FAC MED NAISS 2008; 25 (1): 17-21

Pregledni rad

LEKOVI I DISPERZIJA QTc INTERVALA

Dragan Đorđević,
Marina Deljanin Ilić,
Ivan Tasić

Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niška Banja

SAŽETAK

          Sposobnost novih hemijskih materija da produže QTc interval na standardnom elektrokardiogramu, klinički se najčešće koristila kao mera produžene ventrikularne repolarizacije. Izgleda da intramiokardna disperzija repolarizacije ima značajniju ulogu kako u pogledu električne stabilnosti komora tako i u pogledu aritmogeneze. Mogući značaj refraktarnosti miokardne disperzije u aritmogenezi vodi u brojne pokušaje da se to izmeri na standardnom elektrokardiogramu. Disperzija QTc intervala je razlika između maksimalnog i minimalnog QTc intervala koji se dobija iz 12 odvoda standardnog elektrokardiograma. Lekovi koji produžuju QTc interval imaju različiti uticaj na disperziju QTc intervala. Beta blokatori smanjuju QTc interval i QTc disperziju. Amiodarone i sotalol produžuju QTc interval ali smanjuju QTc disperziju. Hinidin i flekainid produžuju QTc interval i disperziju QTc intervala. Propafenon povećava disperziju QTc intervala kod bolesnika sa miokardnom ishemijom. Lečenje bolesnika lekovima koji mogu popraviti inhomogenu ventrikularnu repolarizaciju vodi u bolju prognozu. Trebalo bi da više mislimo o tome pri propisivanju lekova.

             Ključne reči: elektrokardiogram, QTc interval, QTc disperzija, lekovi