ACTA FAC MED NAISS 2010;27(1):27-32

Originalan rad

UDC: 615.33:614 (497.11)

 

UPOTREBA ANTIBIOTIKA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI U NIŠKOM REGIONU


 

Radmila Veličković-Radovanović1,2, Biljana Kodela3, Jasmina Petrović2, Radmila Mitić2, Milan Rančić1,4

1Medicinski fakultet u Nišu, Srbija, 2Služba za kliničku farmakologiju, Klinički centar Niš, Srbija, 3Apotekarska ustanova Niš, Srbija,

4Klinika za plućne bolesti i TBC, Klinički centar Niš, Srbija


SAŽETAK

Analiza potrošnje antimikrobnih lekova, na osnovu broja propisanih recepata, predstavlja osnovu za procenu racionalnosti terapije. Infekcije gornjeg respiratornog trakta (GRTi) su najčešća indikacija za propisivanje antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj našeg rada bio je analiza potrošnje antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti niškog regiona, posebno u lečenju GRTi. Na osnovu broja propisanih recepata u ambulantnim uslovima, korišćenjem Anatomical Therapeutic Chemical/Defined Daily Dose metodologije, analizirali smo propisivanje antibiotika u niškom regionu tokom perioda 2005-2007. godine i dobijene rezultate izrazili kao broj definisanih dnevnih doza (DDD)/1000 stanovnika/dan. Studija je retrospektivna, zasnovana na podacima dobijenim iz Centralne apoteke grada Niša. Utvrđen je porast propisivanja antibiotika za 9.02% (22.83/ 25.96 DDD) u ispitivanom periodu. Najčešće propisivani antibiotici su: polusintetski penicilini i makrolidi. Najveći porast u propisivanju antibiotika zabeležen je kod azitromicina (0.26:0.70 DDD, 164%). Od ukupnog broja antimikrobnih lekova, za lečenje GRTi propisano je 70.5% recepata. Pharingitis acuta je bila najčešča indikacija za propisivanje antimikrobnih lekova (45.26%). Amoksicilin (33%) i cefaleksin (35%) su najčešće propisivani antibiotici za navedenu indikaciju. Ukupan broj propisanih antibiotika je povećan za 14%, dok su finansijski izdaci za antibiotike porasli za 28% u poređenju sa 2005. godinom. Ova analiza pokazuje neracionalnu upotrebu antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u niškom regionu, što zahteva dodatnu primenu edukativnih programa i praćenje mikrobiološke osetljivosti. Dobijeni rezultati biće osnova za dalju procenu racionalnosti upotrebe antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

 

Ključne reči: antibiotici, ambulantni bolesnici, definisana dnevna doza, upotreba lekova