ACTA FAC MED NAISS 2013;30(2):55-61

Revijalni rad

UDC:615.851:577.25

DOI:10.2478/v10283-012-0037-z

NEUROBIOLOGIJA PSIHOTERAPIJSKOG ODNOSA - NOVE PERSPEKTIVE

Ljiljana Samardžić¹, Gordana Nikolić^1,2

¹Klinika za mentalno zdravlje, Klinički centar Niš, Srbija

²Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Srbija


SAŽETAK

Još od vremena Frojdovog „Projekta za psihologiju kao prirodnu nauku“ iz 1895. godine, u začetku psihoanalize kao teorije i terapije, psihoanaliza i psihoterapija uopšte, nastojale su da uspostave i razviju svoje naučne korene. Brojna spoljašnja i unutrašnja ograničenja i otpori suprotstavljali su se ovom procesu gotovo čitav jedan vek. Poslednje dve decenije donele su značajnu promenu, posebno zahvaljujući razvoju savremenih tehnika neuroimidžinga sa dinamičkim i funkcionalnim svojstvima na jednoj i rastućem interesovanju neuronauka za mentalne procese na drugoj strani. Cilj našeg rada bio je da prikažemo pregled naučnih članaka koji se bave novim dostignućima u oblasti neurobiologije psihoterapije, posebno neurobiološke osnove psihoterapijskog odnosa i da ukažemo na nove perspektive koje ovo znanje može da donese. Nedavna dostignuća neurobiologije otvaraju put za integraciju psihoterapije i neurobiologije. U tom smislu, nauka može doprineti zatvaranju jaza duša-mozak, koji je veštački delio predstave o ljudskom biću i njegovom funkcionisanju skoro čitav vek. Integrativno polje omogućava novu naučnu perspektivu za obe discipline, sa slojevitim razumevanjem funkcionisanja jedinstva duša-mozak.

Ključne reči: neurobiologija, psihoterapija, odnos