ACTA FAC MED NAISS 2018;35(1):58-64

Originalni rad

UDC: 615.46:616.314

DOI: 10.2478/afmnai-2018-0006

Uticaj različitih režima prosvetljavanja na dubinu polimerizacije kompozitnih smola

Nikola Miljković¹, Stefan Dačić^1,2, Tamara Karuntanović¹, Marko Igić^1,3, Milica Dačić⁴, Dragica Dačić-Simonović^1,2

¹Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
²Služba za bolesti zuba i endodonciju, Klinika za stomatologiju, Niš, Srbija
³Služba za stomatološku protetiku, Klinika za stomatologiju, Niš, Srbija
⁴Srednja medicinsla škola ,,Dr Milenko Hadžić”, Niš, Srbija

sažetak

Cilj rada bio je da se ispita uticaj različitih režima prosvetljavanja na dubinu polimerizacije kompozitnih smola.
Metalni blok sa formiranim kružnim otvorima je služio kao kalup za postavljanje kompozita. Kompozit je prosvetljavan Pengin DB-685 lampom sa četiri polimerizaciona režima: strong, low, gradually strong and flashing režim. Nepolimerizovani deo kompozita je uklanjan struganjem plastičnom špatulom, a zatim je preostali deo kompozita postavljan u kapsule sa 1 ml etanol alkohola i miksiran 20 s u amalgamatoru. Dužina preostalog kompozitnog uzorka je merena digitalnim nonijusom sa preciznošću od 0,01 mm. Izmerene vrednosti su podeljene sa 2 (prema ISO 4049 standardu), a zatim statistički obrađene.
Na osnovu izmerenih dužina polimerizovanih delova kompozitnih uzoraka, najmanja prosečna vrednost dubine polimerizacije je određena nakon prosvetljavanja low režimom (2,75 ± 0,08), a naveća strong režimom (2,98 ± 0,08). Statistički značajna razlika (p < 0,05) je određena između low režima i ostalih režima prosvetljavanja (strong, gradually strong and flashing režima).
Uočene statistički značajne razlike nemaju veći značaj u kliničkoj praksi zato što su svi režimi prosvetljavanja obezbedili potrebnu dubinu polimerizacije, što je u saglasnosti sa kliničkom preporukom od 2 mm debljine kompozitnog sloja.

Ključne reči: dubina polimerizacije, režim prosvetljavanja, kompozit