ACTA FAC MED NAISS 2019;36(4):334-342

Originalni rad

UDC: 616.314.1-74:615.46

DOI: 10.5937/afmnai1904334D

Redukcija polimerizacione kontrakcije adhezivnih restauracija

Stefan Dačić^1,2, Milan Miljković³, Aleksandar Mitić^1,2, Marija Nikolić^1,2, Marko Igić^1,4, Milica Jovanović⁵

¹Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
²Odeljenje za restorativnu stomatologiju i endodonciju, Klinika za stomatologiju, Niš, Srbija
³Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Istraživački centar za biomedicinu, Niš, Srbija
⁴Odeljenje za stomatološku protetiku, Klinika za stomatologiju, Niš, Srbija
⁵Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Departman za stomatologiju, Kragujevac, Srbija

SAŽETAK


Kompozitni materijali koji se danas koriste za restauraciju izgubljenih zubnih tkiva, ispunjavaju skoro sve funkcionalne i estetske zahteve. Međutim, glavni problem svetlosnopolimerizujućih kompozita i dalje ostaje pojava kontrakcije prilikom polimerizacije. Posledice ovog fenomena su nastanak mikropukotine i mikrocurenja u predelu marginalnog spoja. Cilj ovog rada je da na osnovu savremene dostupne literature, predstavi najznačajnije metode za smanjenje kontrakcije adhezivnih restauracija. To su: promena hemijskog sastava kompozita, pravilna tehnika aplikovanja adhezivno-kompozitnog sistema i izbor odgovarajućeg režima svetlosne polimerizacije. Kompozitni materijali su zadnjih godina doživeli najviše promena u pogledu hemijskog sastava, sa ciljem kompenzovanja njihovih glavnih nedostataka. Uvođenjem prepolimerizovanih čestica punioca, alternativnih matriksa na bazi silorana i ormocera, i novih fotoinicijatora na bazi germanijuma, u značajnoj meri je redukovan stepen polimerizacione kontrakcije. Kvalitetna adhezivna veza između ispuna i zuba može kompenzovati kontrakciju materijala koja nastaje prilikom polimerizacije. Brojna istraživanja su pokazala da totalno nagrizajući adhezivni sistemi, u poređenju sa samonagrizajućim, omogućavaju formiranje bolje adhezivne veze za tvrda zubna tkiva. Uvođenjem stres-apsorbujućeg sloja i zagrevanjem kompozita, može se dodatno smanjiti polimerizaciona kontrakcija i poboljšati marginalna adaptacija. Primenom modifikovanih režima svetlosne polimerizacije (soft start i pulse-delayed), sa smanjenim početnim intenzitetom svetlosne energije i periodom relaksacije, takođe se mogu umanjiti negativni efekti razvitka polimerizacione kontrakcije i stresa, a rizik od nastanka mikropukotine svesti na minimum.

Ključne reči: polimerizaciona kontrakcija, mikropukotina, bulkfill kompozit, soft start, pulse delay