ACTA FAC MED NAISS 2020;37(4):396-404

Originalni rad

UDC: 371.12:613.86(55)

DOI: 10.5937/afmnai2004396M

Sindrom izgaranja na poslu kod terapeuta zaposlenih u
bolnicama različitog tipa vlasništva u Iranu

Ghahraman Mahmoudi¹, Mohammad Ali Jahani², Masoomeh Abdi³, Sedigheh Solimanian²,
Hossein Ali Nikbakht², Soheil Ebrahimpour⁴

¹Istraživački centar Bolničke administracije, Ogranak sarija, Islamski univerzitet Azad, Sari, Iran
²Društvene determinante istraživačkog centra, Institut za ispitivanje zdravlja,
Univerzitet medicinskih nauka u Babolu, Babol, Iran
³Univertitet medicinskih nauka u Mazandaranu, Sari, Iran
⁴Istraživački centar za infektivne i tropske bolesti, Institut za ispitivanje zdravlja,
Univerzitet medicinskih nauka u Babolu, Babol, Iran

 SAŽETAK

                      Kao složeni i multidimenzionalni problem, sindrom izgaranja na poslu dovodi do odsustvovanja, nezadovoljstva, lošeg raspoloženja, fizičke i emotivne iscrpljenosti i osećaja izmeštenosti. Cilj ove studije bilo je ispitivanje stepena izgaranja na poslu, kao i komponenti koje ga čine, u bolnicama sa različitim tipom vlasništva u Mazandaranu.
          Ova deskriptivno-analitička studija sprovedena je kao studija preseka 2018. godine. Istraživanje je uključilo 2850 terapeuta koji su bili zaposleni u dvema bolnicama koje su bile nastavne baze, jednoj terapeutskoj bolnici, jednoj bolnici socijanog osiguranja, kao i jednoj privatnoj bolnici. Sve bolnice su bile smeštene u provinciji Mazandaran u Iranu. Ukupno je popunjeno 569 upitnika; kao instrument upitnika korišćena je persijska varijanta upitnika o izgaranju na poslu autorke Maslakove (MBI-eng.). Podaci su analizirani pomoću softvera SPSS 22, primenom statističkog pristupa, pri čemu je vrednost p < 0,05. Najviša srednja stopa emotivne iscrpljenosti zabeležena je u privatnoj bolnici (44,69 ± 8,50). U bolnici socijalnog osiguranja primećena je najviša srednja stopa depersonalizacije (25,47 ± 4,59). U vezi sa smanjenim ličnim postignućem kao komponentom, najviša stopa zabeležena je u privatnoj bolnici (30,24 ± 7,16). Najviše i najniže srednje stope izgaranja na poslu zabeležene su u privatnoj bolnici (95,48 ± 16,71) i bolnicama koje su bile nastavne baze (85,25 ± 15,34). U ovom pogledu postojala je značajna razlika između analiziranih bolnica (p < 0,001). Kako je u privatnoj bolnici zabeležena viša stopa izgaranja na poslu u poređenju sa terapeutskom bolnicom, zatim bolnicom koja je bila nastavna baza, kao i bolnicom socijalnog osiguranja, menadžeri privatne bolnice mogu se fokusirati na otklanjanje tenzija na radnom mestu, sprečavanje dugotrajnog teškog rada, kao i na nadoknađivanje smanjene isplate.
 

Ključne reči: izgaranje na poslu, vlasništvo, terapeuti, provincija Mazandaran, Iran