ACTA FAC MED NAISS 2022;39(3):296-307

Originalni rad

UDC: 616.314-053.81:613.2
DOI: 10.5937/afmnai39-35901

                                          

Zavisnost dentalnog statusa mlađih osoba sa razičitom
težinom od navika u ishrani

 

Maksym Skrypnyk1, Tatiana Petrushanko2, Karine Neporada3, Roman Skrypnyk4,
Vladymyr Petrushanko2, Igor Skrypnyk4

 

1Student doktorskih studija na Departmanu za terapeutsku stomatologiju,
Državni medicinski univerzitet u Poltavi, Poltava, Ukrajina  
2
Departman za terapeutsku stomatologiju, Dražavni medicinski univerzitet u Poltavi, Poltava, Ukrajina 
3Departman za biološku i bioorgansku hemiju, Dražavni medicinski univerzitet u Poltavi, Poltava, Ukrajina  
4Departman za internu medicinu №1, Dražavni medicinski univerzitet u Poltavi, Poltava, Ukrajina  

 

SAŽETAK

  

Uvod. Gojaznost je globalni problem modernog društva. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, više od 1,9 miliona odraslih ima prekomernu težinu, a 650 miliona odraslih je gojazno. Brojne studije ukazuju na ulogu prekomerne težine, gojaznosti i metaboličkog statusa na periodontalno zdravlje. Ipak, mehanizam njihovog razvoja nije do kraja razjašnjen.
Cilj. Cilj ove studije bilo je istraživanje mehanizma razvoja parodontalne bolesti kod bolesnika sa različitim indeksom telesne mase i mehanizmom pojave prekomerne kilaže i gojaznosti kod ovih bolesnika. 
Metode. Studija je uključila 132 osobe muškog i ženskog pola iz Ukrajine, starosti od 18 do 22 godina. Kod svih bolesnika određen je indeks telesne mase. Prikupljeni podaci uključili su ličnu anamnezu, porodičnu anamnezu i podatke o bolesti. Procena dentalnog statusa urađena je pomoću indeksa za oralnu higijenu i higijenu jezika, kao i parodontalnih indeksa. Navike u ishrani procenjivane su pomoću Holandskog upitnika o ponašanju u ishrani (DEBG – eng.) i upitnika o ishrani sa tri faktora (TFEQ R-18 – eng.). Procena ishrane urađena je standar    dizovanim upitnikom o ishrani.
Rezultati. Više od 60% mlađih osoba sa prvim i drugim stepenom gojaznosti imalo je poremećaje u ishrani, od kojih su najčešći bili poremećaj kognitivnog ograničenja i emocionalne komponente ponašanja u ishrani. Prevalencija parodontalne bolesti bila je značajno viša kod gojaznih osoba, do 87% bolesnika sa prvim i drugim stepenom gojaznosti imalo je parodontalne bolesti. 
Zaključak. Poremećaji ponašanja u ishrani imaju ključnu ulogu u razvoju gojaznosti kod mlađih osoba i nastanku gingivitisa. Uzrok gingivitisa koji nije izazvan pojavom plaka kod bolesnika sa prvim i drugim stepenom gojaznosti je poremećen opšti odgovor domaćina na patološke faktore usne duplje, koji je uzrokovan viškom masnog tkiva, što dovodi do razvoja hronične, sistemske, blage inflamacije. Iz tog razloga ovim bolesnicima potrebno je specifično, integrisano parodontalno lečenje.  

Ključne reči: gojaznost, periodontitis, gingivitis, ponašanje u ishrani, emocionalno prejedanje, dentalni status