ACTA FAC MED NAISS 2023;40(1):110-115

Profesionalni članak

UDC: 616.379-008.64-07
DOI: 10.5937/afmnai40-37498

Da li kontinuirani monitoring glukoze možemo koristiti za postavljanje dijagnoze hiperglikemije belog mantila i potencijalno nekih drugih entiteta?

Milovan Stojanović^1,2, Milica Pešić^2,3, Stevan Ilić⁴, Marina Deljanin Ilić^1,2, Vojislav Ćirić^2,3

¹Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška Banja, Niš, Srbija
²Univerziteta u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija
³Klinika za endokrinologiju, Univerzitetski klinički centar Niš, Srbija
⁴Klinika za kardiovaskularne bolesti “Cardio Point“, Niš, Srbija

SAŽETAK

Uvod. Od 1999. godine kontinuirano praćenje glukoze (engl. continuous glucose monitoring – CGM) koristi se za merenje koncentracije glukoze u intersticijskoj tečnosti. CGM je ključan za dobijanje informacija o profilu glikemije, njenoj varijabilnosti, procentu vremena u kojem je glikemija bila u željenom opsegu (engl. time in range – TIR), i procentu vremena provedenog iznad i ispod željenog opsega.
Diskusija. Campbell i saradnici su 1992. godine prvi opisali hiperglikemiju belog mantila. Oni su je definisali kao stanje kada bolesnik ima povišen nivo glukoze u krvi u ordinaciji i/ili laboratoriji i normalan nivo glukoze dobijen samomerenjem. Pre uvođenja CGM, hiperglikemija belog mantila je definisana visokim vrednostima glukoze u ordinaciji/laboratoriji i normalnim vrednostima glikemije dobijenih samomerenjem. Danas se moze reći da pacijent ima hiperglikemiju belog mantila kada ima povišen nivo glukoze u ordinaciji i normalan nivo glikemije dobijen samomerenjem i/ili TIR iznad 70% na CGM. Otkrivanje hiperglikemije belog mantila je od ključnog značaja za terapijski pristup jer intenziviranje terapije samo na osnovu glikemije dobijene u ordinaciji/laboratoriji može dovesti do epizoda hipoglikemije i potencijalno smrtonosnog ishoda. Ako se uporedi sa arterijskom hipertenzijom i ambulantnim praćenjem krvnog pritiska, CGM može dovesti do otkrivanja nekih drugih entiteta: 1) maskirane hiperglikemije; 2) izolovane noćne hiperglikemije.
Zaključak. Čini se logičnim da se CGM može koristiti za dijagnostikovanje hiperglikemije belog mantila i eventualno nekih (novih) entiteta. O kliničkom značaju svih ovih entiteta može se raspravljati samo nakon sprovođenja adekvatno dizajniranih nasumičnih kliničkih ispitivanja.

 Ključne reči: šećerna bolest, kontinuirani monitoring glukoze, hiperglikemija belog mantila, ambulatorni monitoring krvnog pritiska