ACTA FAC MED NAISS 2024;41(4):562-568

Prikaz slučaja

UDC: 616.441-006.6-085.849:616.839-006.4
DOI: 10.5937/afmnai41-47259

Redak slučaj koegzistencije cervikalnog ganglioneuroma i metastatskog limfnog čvora papilarnog karcinoma štitaste žlezde: mogućnost pogrešne dijagnoze karcinoma štitaste žlezde refraktornog na terapiju radioaktivnim jodom

Katarina Vuleta Nedić1, Vladimir R. Vukomanović1, Ana Ranković2, Vesna D. Ignjatović1, Svetlana Kocić3

 

1Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Centar za nuklearnu medicinu, Kragujevac, Srbija
2Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Služba za radiološku dijagnostiku, Kragujevac, Srbija
3Kliničko-bolnički centar Zemun, Služba za radiološku dijagnostiku, Beograd, Srbija

 

 SAŽETAK

 

Uvod. Dobro diferentovani karcinomi štitaste žlezde kod većine bolesnika uspešno se leče primenom adekvatne hirurške procedure, terapijom radioaktivnim jodom i supresijom sekrecije tireoidnog stimulišućeg hormona (TSH). Međutim, u 2% ‒ 4% slučajeva tokom praćenja se detektuju metastaze u lateralnim limfnim čvorovima vrata. Oko dve trećine ovakvih slučajeva postaje rezistentno na terapiju radioaktivnim jodom, što je pojava poznata kao „dobro diferentovani karcinomi štitaste žlezde refraktorni na terapiju radioaktivnim jodom”, koja ima lošu prognozu i ograničene terapijske mogućnosti. U ovom radu se prikazuje slučaj u kojem se zbog incidentalnog nalaza koegzistirajućeg cervikalnog ganglioneurinoma pogrešno posumnjalo da je karcinom štitaste žlezde refraktoran na terapiju radioaktivnim jodom.
Prikaz slučaja. Četrdesetčetvorogodišnjem muškarcu je na našem odeljenju data druga doza radiojoda zbog postojanja lokoregionalnih metastatskih limfnih čvorova papilarnog karcinoma štitaste žlezde. U toku kliničkog praćenja, tendencija porasta tireoglobulina u uslovima TSH supresije, negativna dijagnostička scintigrafija celog tela sa 131I i negativna pozitronska emisiona tomografija / kompjuterizovana tomografija sa 18F-fluorodeoksiglukozom (18F-FDG PET/CT) pobudili su sumnju u postojanje tzv. dobro diferentovanog karcinoma štitaste žlezde refraktornog na terapiju radioaktivnim jodom. Iako se razmatralo sprovođenje radionuklidne terapije peptidnih receptora (engl. peptide-receptor radionuclide therapy ‒ PRRT), prvenstveno zbog pozitivnog nalaza dobijenog iz vrata bolesnika na 99mTc-Hynic-TOC imidžingu (Tektrotyd scan), nakon dodatne morfološke dijagnostike, prednost je data hirurškoj terapijskoj proceduri. Histopatološki nalaz uklonjene tumorske mase u vratu potvrdio je prisustvo jednog metastatskog limfnog čvora papilarnog karcinoma štitaste žlezde i koegzistirajućeg ganglioneurinoma.
Zaključak. Autori ovog rada želeli su ukazati na značaj multidisciplinarnog pristupa u dijagnostici i terapiji u slučajevima kada se sumnja na gubitak svojstva diferencijacije dobro diferentovanih karcinoma štitaste žlezde. Takođe, istaknuto je koliko je važno da kliničari budu svesni postojanja asimptomatskih retkih tumora.

Ključne reči: terapija radioaktivnim jodom, dobro diferentovani karcinomi štitaste žlezde refraktorni na terapiju radioaktivnim jodom, ganglioneurinom