ACTA FAC MED NAISS 2024;41(4):465-489

Revijalni rad

UDC: 615.015.2:615.3(669.1)
DOI: 10.5937/afmnai41-47333

Interakcije između biljaka i lekova zasnovane na farmakokinetici:
eksperimentalni modeli u Nigeriji

Mary O. Ologe¹, Olalekan A. Yusuf¹, Awodayo O. Adepiti², Olubunmi Atolani³, Anoka A. Njan¹,
Adedibu C. Tella³, Ezekiel O. Iwalewa⁴

¹Univerzitet u Ilorinu, Fakultet za bazične kliničke nauke, Departman za farmakologiju i terapeutiku, Ilorin, Država Kvara, Nigerija
²Univerzitet „Obafemi Avolovo”, Fakultet za farmaciju, Departman za farmakognoziju, Ile-Ife, Država Osun, Nigerija
³Univerzitet u Ilorinu, Fakultet za fizičke nauke, Departman za hemiju, Ilorin, Država Kvara, Nigerija
⁴Univerzitet u Ibadanu, Fakultet za bazične medicinske nauke, Departman za farmakologiju i terapeutiku, Ibadan, Država Ojo, Nigerija

 SAŽETAK 

Uvod/Cilj. Biljke su vitalni obnovljivi izvor koji se kroz istoriju koristio u medicinske svrhe; veći deo globalne populacije i dalje zavisi od njih i koristi ih za očuvanje zdravlja. Sve veća popularnost biljnih suplemenata izazvala je očiglednu zabrinutost zbog ukupne bezbednosti i potencijalne interakcije sa drugim lekovima in situ. Cilj ovog rada bio je da se podstaknu buduća istraživanja o interakcijama biljaka i lekova, kao i o mehanizmima interakcija kako bi se razumele njihove posledice.
Metode. Pregled je sproveden sistematskom pretragom relevantne literature iz baza podataka Google Scholar, Science Direct, Mendelei, Scopus i PubMed. U obzir su uzeti radovi napisani na engleskom jeziku. Pokazalo se da mnogi biljni proizvodi stupaju u reakciju sa najčešće primenjivanim lekovima. Mehanizam inhibicije‒indukcije izaziva lančane reakcije koje često dovode do smanjene bioraspoloživosti lekova, toksičnosti ili neželjenih sporednih efekata. Pojedini biljni fitokonstituenti navodno se vezuju za enzime CIP2C9, CYP2C19, CIP2E1 i CIP3A1 privremeno ili trajno.
Zaključak. Pokazalo se da mnogi biljni proizvodi stupaju u reakciju sa najčešće primenjivanim lekovima. Mehanizam inhibicije‒indukcije izaziva lančane reakcije koje često dovode do smanjene bioraspoloživosti lekova, toksičnosti ili neželjenih sporednih efekata. Pojedini biljni fitokonstituenti navodno se vezuju za enzime CIP2C9, CYP2C19, CIP2E1 i CIP3A1 privremeno ili trajno. U zaključku ovog rada ukazano je na neophodnost rutinskog i redovnog obaveštavanja i lekara i bolesnika o opasnostima poput smanjene efikasnosti i povećane toksičnosti povezanim sa interakcijama biljaka i lekova. Potrebno je da se osobe koje koriste biljne suplemete informišu o njihovoj odgovarajućoj upotrebi kako bi se izbegao rizik od neželjenih interakcija lekova u toku istovremene primene ili u kombinovanim terapijama. S obzirom na to da se u interakcijama između biljaka i lekova mogu uočiti sinergistički i antagonistički efekti, treba sprovesti naknadne pretkliničke i kliničke empirijske studije da bi se naglasio mehanizam i obim ovih interakcija.

 Ključne reči: interakcija između biljaka i lekova, enzimi, farmakokinetičke interakcije, tradicionalna medicina, citohrom P450