Prikaz slučaja ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(1),45-47

Intraartikularni biokondilarni prelom femura kao posledica ranjavanja gelerom kasetne bombe

S. Stojanović, M. Mitković, G. Vidić, Z. Golubović
Ortopedsko-traumatološka klinika Kliničkog centra u Nišu

UVOD

Donji kraj butne kosti sastoji se od dvo velika kondila, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Kondili su napred povezani koloturom butne kosti, a pozadi su odvojeni medukondilarnom jamom. Na dubokim stranama kondila se pripajaju ukrštene veze kolena. Na spoljašnjim stranama kondila se pripajaju mišići i veze kolenog zgloba. Prednje-donje strane naležu horizontalno na tibijalni plato. S obzirom da je koleni zglob najveći zglob čovečjeg tela, adekvatna repozieija i rana mobilizacija su od suštinskog značaja za uspešno lečenje intrakondilarnih i suprakondilarnih preloma. Dodatna otežavajuća okolnost su otvoreni prelomi kao posledica dejstva projektila velike kinetičke energije, kao što je geler kasetne bombe.

ClLJ RADA

Cilj našeg radaje da prikažemo gradjanina Niša koji je ranjen kasetnom bombom prilikom bombardovanja od strane NATO avijacije 12. maja 1999. godine, kao i način lečenja intraartikularnog bikondilarnng preloma butne kosti metodom dinamičke fiksaeije spoljnim fiksatorom tipa "Mitković".

PRIKAZ SLUČAJA

Pacijent Dj. B. star 54 godine, matični broj istorije bolesti 503, civil, povredjen je 12. maja oko 15:40 u porodičnoj kući u naselju Duvanište prilikom bombardovanja Niša od strane NATO avijacije. Na klinikuje primljen 20 minuta posle povrede. Pacijent je u prijemnu ambulantu donešen sa već zavijenim levim kolenim zglobom i transportnom imobilizacijom. Ulazna rana je bila sa anteramedijalne strane kolena prečnika 1.5 cm, a izlazna sa posteriorne strane prečnika 4 cm. Krvarenje iz ulazne rane je bilo obilno. Prema klasifikaciji ratnih rana sa prelomom predloženoj od Medjunarodnog Komiteta Crvenog Krsta (MKCK) (Coupland 1990) radilo se o prelomu III stepena. Na prijemu je opšte stanje pacijenta bilo stabilno: TA-160/90, F-90, što je omogućilo da se grafija kolenog zgloba i natkolenice uradi odmah, pre reanimacije. Na rentgenskim snimcima registrovan je multifragmentaran intraartikularan, bikondilarni prelom leve butne kosti sa defktom korteksa medijalnog kondila.

Pošto je sprovedena reanimacija, pacijent je pripremljen za operaciju, koja je uradena 2 sata nakon prijema. Operacijaje uradjena u opštoj anesteziji. Nakon obilnog ispiranja rane (oko 20 l tečnosti), pristuplo se obradi rane, pri čemu su odstranjena sva devitalizovana tkiva uključujući kožu, potkožu, mišiće, zglobnu-sinoviju i delove deperiostirane kosti. Zatim se pristupilo repoziciji preloma i fiksaciji spoljašnjim fiksatorom tipa "Mitković", pri čemu je primenjena metoda dinamičke fiksacije sa dva fiksatora: jedan na mestu preloma, a drugi na podkolenici, me usobno spojenih klemama. Ovakva montaža omogućava ranu mobilizaciju kolenog zgloba, što je od esencijalne važnosti za sprečavanje kontrakture i ishrane kondilarne hrskavice. Takodje su onemogućene valgus i varus deformacije. Sinovija kolenog zgloba je ušivena, dok je rana na koži ostala otvorena.Od medikamentozne tearpije ordinarana je Tolycar 2.0g na 12 sati (8 dana), Amikacin SOOmg na 12 sati (5 dana) i Orvagil SOOmg na 8 sat (5 dana).

 

Slika 1.Rentgenski snimak preoperativno

Slika 2.Rentgenski snimak operacije

Slika 3. Izgled ekstremiteta sa dinamičkim fiksatormom i rešenim mekutkivnim defektom

Postoperativno pacijent je previjen posle 4 dana, kada je uradjen sekundarni debradmon rane. Nije bilo znakova infekcije, pa je posle 7 dana uradjen sekundarni šav. 7 dana posle operacije koleni zglob je mobilisan sa obimom pokreta do 150 fleksije.

Kost je počela da zarasta. Paeijent ustaje samostalno sa štakama i savija koleno do 600. Lečenje pacijenta je u toku.

DISKUSIJA

Klaster bombe (Cluster Bombs) su oružje namenjeno za uništavanje žive sile. Površina dejstva koju zahvata jedna bomba je veličine fudbalskog igrališta. Zbog toga su Ženevskom konvencijom zabranjene za dejstvo po civilnim ciljevima. U ponovljenom bombardovanju Niša 12. maja kasetnim bombama stradao je znatno manji broj ljudi nego 7. maja. Ugalavnom su stradali ljudi u svojim kućama. Oko 70% svih povreda nanešenih kasetnim bombama pripadaju oprtpedskoj hirurgiji. Zbog složenosti povreda često je potreban multidisciplinarni rad.

Upotrebom spoljašnjeg fiksatora tipa "Mitković" omogućava se formiranje dinamičke montaže koja dozvoljava rane pokrete fleksije i ekstenzije u kolenom zglobu.

Po pitanju protokola lečenja, primenjen je protokol predložen od strane MKCK.

ZAKLJUČAK

Kasetne bombe izazivaju višestruka i teška oštećenja, kako mekih tkiva, tako i kostiju. Adekvatna obrada rane kojaje nanesena gelerom kasetne bombe, kao i dinamička spoljna fiksacija spoljnim fiksatorom tipa "Mitković" omogućava stabilizaciju fragmenata prelomljene kosti i rano aktiviranje kolenog zgloba, što je bitno u prevenciji kontrakture kolena. Rezulati lečenja su na nivou svetskih standarda. Postignuto je uspešno lečenje defekta mekih tkiva i posebno rana aktivnost povrecţenog zgloba, jer samo ona onemogućava progresivno propadanje zglobne hrskavice usled inaktiviteta.

LITERATURA

1. Grubor P.: External fixation in war, Glas, Banja Luka,1997.

2. Mitković M.: Spoljna fiksacija u traumatologiji - razvoj i primena aparata autora, Udžbenik, Prosveta, Niš, 1992.

3. Coupland M. R.: THE RED CROSS WOUND CLASSIFICATION, International commˇttee of Red Cross, Geneve,1994.

4. Gray R.: WAR WOUNDS: BASIC SURGICAL MANAGEMENT, lnternational committee of Red Cross, Geneve, 1994.

5. Neer: Sypracondylar Fracture of the Adult Femur, Bone Joint Surgery, 49-A: 591-613,1967.