Pregledni članak ACTA.FAC.MED.NAISS. 1999; 16(2), 51-56

EPIDEMIOLOŠKE KARAKTERISTIKE MORBUS HIV U SVETU I U NAS

Boriša Vuković, Zorica Šeguljev, Svetislav Ristić

UVOD

Mada je od prepoznavanja bolesti HIV, kao novog kliničkog entiteta, do danas učinjen velik napredak u izučavanju etiologije, patogeneze i epidemiologije ove bolesti, ona dostiže epidemijske razmere, postavši jedan od najznačajnijih problema sveta (1).

U Severnoj Americi, Evropi i Australiji, ovo oboljenje je pogadjalo homoseksualce, intravenske narkomane, primaoce transfuzija krvi i antihemofilnih faktora (2-3). Smatrano je za bolest "rizičnih grupa" a zatim za bolest "rizičnog ponašanja". Medjutim, vrlo brzo dolazi do širenja HIV infekcije i medju heteroseksualnim osobama oba pola (4).

Visoka koncentracija HIV u semenoj tečnosti uslovljava da je rizik od prenosa infekcije sa zaraženog muškarca na ženu petostruko veći nego u obrnutom smeru, sa zaražene žene na muškarca (5). Ovo ima za posledicu porast učešća žena u ukupnom broju HIV inficiranih i obolelih i porast rizika od vertikalne transmisije. Tako je AIDS u kratkom vremenskom periodu postao problem opšte populacije.

Globalna epidemiološka situacija bolesti HIV u svetu je zbir epidemiološki različitih obeležja ovog oboljenja u različitim geografskim područjima, a zajedničko za čitav svet je porast broja obolelih i zaraženih.

Cilj ovog rada je da analizira kretanje bolesti HIV u našoj zemlji u odnosu na kretanje u drugim područjima sveta.

Materijal i metod rada

Kretanje bolesti HIV i osnovne epidemiološke karakteristike HIV infekcija analizirane su na osnovu podataka iz izveštaja Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu Beograd, WHO i UNAIDS.

Rezultati i diskusija

Epidemiološke karakteristike Morbus HIV u svetu

Do 15. novembra 1998. godine u svetu je prijavljeno 1.987.217 slučajeva bolesti HIV(6). Ovaj podatak ne prezentuje globalnu epidemiološku situaciju u svetu, pošto broj prijavljenih slučajeva bolesti HIV zavisi od mogućnosti dijagnostike, razvijenosti zdravstvene službe i sistema informisanja, a broj obolelih samo je manji deo ukupnog broja HIV inficiranih.

Afrički kontinent, koji je najteže pogodjen ovim oboljenjem, prijavio je samo 1/3 ukupnog broja registrovanih slučajeva bolesti HIV u svetu. Skoro polovina prijavljenih slučajeva je sa američkog kontinenta. Evropa učestvuje sa 10,6% a Azija, čiji su neki delovi izrazito ugroženi HIV infekcijom, učestvuje sa svega 5,5% (grafikon 1).

Broj obolelih je sigurno daleko veći, a broj HIV inficiranih, procenjuje se da je oko 47 miliona (7). Smatra se da je do kraja 1998. godine od bolesti HIV umrlo 13,9 miliona ljudi a da je danas u svetu 33,4 miliona ljudi zaraženo HIV.

U Južnosaharskom regionu, gde živi deseti deo stanovnika ove planete, skoncentrisano je 2/3 ukupne HIV inficirene populacije (tabela 1). Procenjuje se da je u nekim zemljama (Botswana, Swaziland, Namibija i Zimbabwe) 20-26% stanovnika uzrasta 15-49 godina obolelo ili HIV inficirano. Vodeći put je heteroseksualni ali veliki značaj ima i parenteralni put s obzirom da se 1/4 od 2.5 miliona jedinica krvi daje netestirana (8).

Putevi transmisije determinišu i distribuciju infekcije u populaciji. U ukupnom broju zaraženih, žene učestvuju sa oko 50%. Velik procenat zaraženih žena čini vrlo efikasnom vertikalnu transmisiju. Oko 90% sve inficirane dece u svetu je iz zemalja Južnosaharskog regiona. Ispitivanje u Zimbabweu, sprovedeno 1997. godine, pokazuje da se u mnogim gradovima broj HIV inficiranih trudnica kreće od 20-50% (7). Zemljama Južne Afrike, usled HIV infekcije, preti depopulacija.

Sa azijskog kontinenta je 5,5% ukupnog broja registrovanih slučajeva bolesti HIV u svetu. Mada je prevalenca HIV infekcije značajno niža u odnosu na onu koja se registrovana u Subsaharskoj Africi, na ovom najmnogoljudnijem kontinentu živi oko 20% HIV zaražene populacije sveta.

Epidemiološka situacija je vrlo različita u pojedinim područjima Azije. U Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, gde je dominantan put širenja heteroseksualni, epidemiološka situacija je vrlo nepovoljna (grafikon 2). Smatra se da je samo u Indiji zaraženo 3-5 miliona ljudi a intenzivno širenje HIV infekcije pogodja Tajland, Burmu i Vjetnam (7).

U zemljama centralne Azije vodeći oblici transmisije su homo/biseksualni kontakt i intravenska upotreba droge. Medjutim, raste učešće heteroseksualne transmisije. Zbog toga je, uprkos niskoj stopi kumulativnog morbiditeta, epidemiološka situacija nepovoljna.

U Latinskoj Americi HIV infekcijom su najviše pogodjene odredjene populacione grupe (homo/biseksualci i IVN). Zaraženo je oko 30% homoseksualaca u Meksiku, skoro 50% IVN u Brazilu i Argentini (7). Visoka zaraženost narkomana ima za posledicu porast heteroseksualne transmisije, a što će se reperkutovati na ukupnu epidemiološku situaciju. Na ovom kontinentu živi 1.4 miliona zaraženih ljudi.

U industrijski razvijenom delu sveta HIV infekcijom bili su pogodjeni homo/biseksualci i IVN. [irokom preventivnom kampanjom zaustavljen je dramatičan porast HIV prevalence. Medjutim, započeta redukcija nije nastavljena tokom poslednje dekade. Samo u 1998. godini inficirano je blizu 75.000 ljudi. S druge strane, široka primena antiretrovirusne terapije dovela je do kontinuirane redukcije smrtnosti od AIDS-a. Pošto je broj novih infekcija stabilan, a život obolelim se produžava, raste i procenat HIV zaraženih.

Epidemiološke karakteristike Morbus HIV u Evropi

Do sredine novembra 1998. godine u Evropi je prijavljeno 211.352 slučajeva AIDS-a (9). Preko 80% slučajeva prijavilo je 5 evropskih zemalja: [panija, Francuska, Italija, Nemačka i Velika Britanija. Medjutim, po kumulativnom morbiditetu na milion stanovnika, vodeće zemlje su Monako (1.478), [panija (1.291), [vajcarska (871), Francuska (828), Italija (736) i Portugalija (524), (grafikon 3).

Broj prijavljenih slučajeva u svim zemljama bivšeg istočnog bloka, (osim Rumunije) čini svega oko 1% prijavljenih slučajeva bolesti HIV u Evropi. Kumulativni morbiditet na milion stanovnika nalazi se u rasponu od 2 (Rusija, Belorusija) do 30 (Madjarska).

Epidemiološka situacija se u posmatranom periodu menja. Zahvaljujući raširenoj primeni antiretrovirusne terapije u razvijenom delu Evrope, broj obolelih u 1997. godini je smanjen. Redukcija morbiditeta se kreće od 2% (Portugalija) do 43% (Francuska) u odnosu na broj obolelih u prethodnoj godini (9). S druge strane, u zemljama bivšeg istočnog bloka morbiditet ostaje nizak, ali ima trend porasta (za 26% u Ukrajini ili za 40% u Rusiji). Kako su zemlje zapadne Evrope odgovorne za većinu registrovanih slučajeva bolesti HIV, pad morbiditeta reperkutovao se na kretanje ovog oboljenja u Evropi. Broj prijavljenih slučajeva oboljenja u 1996. godini bio je za 13% niži a u 1997. godini za 29% niži u odnosu na pretodnu godinu (grafikon 4).

[iroka primena ovog tretmana dovela je do pada morbiditeta u svim vodećim transmisivnim grupama (grafikon 5). Uprkos tome, epidemiološka situacija se može smatrati nepovoljnom. Pad morbiditeta u industrijski razvijenim zemljama Evrope nije praćen smanjenjem boja novih infekcija. U ostalim evropskim zemaljama morbiditet i HIV prevalenca rastu, a heteroseksualna transmisija dobija sve veći značaj.

U zemljama Zapadne Evrope, kao i drugim industrijski razvijenim zmljama sveta, HIV infekcijom su prvo bili pogodjeni homo/biseksualci i intravenski korisnici droge. Heteroseksualni kontakt je bio ograničen na odredjene populacione grupe (promiskuitetne osobe). @rtve HIV infekcije su postali i pacijenti koji su primili kontaminiranu krv ili kontaminirane antihemofilne faktore.

Zahvaljujući kontroli krvi i krvnih derivata, opada broj obolelih koji su zaraženi pre uvodjenja ovih mera. Opredeljenjem za sigurniji seks smanjeno je učešće homo/bisksualnih osoba. Najtvrdokorniju grupu predstavljaju IVN. Ovaj put zaražavanja izbija na prvo mesto. Medjutim, epidemiološki najnepovoljniji pokazatelj je porast heteroseksualne transmisije. Dok je ovim putem bila zaražena tek svaka deseta osoba, poslednjih 7 godina svaki 5-6 bolesnik je zaražen heteroseksualnim putem (grafikon 6).

Epidemiološke karakteristike Morbus HIV u Jugoslaviji

Jugoslavija se svrstava u grupu zemalja sa nižom incidencom bolesti HIV ali je ona značajno viša u odnosu na većinu zemalja bivšeg socijalističkog bloka. Kumulativni morbiditet je oko 4 puta niži u odnosu na kumulativni morbiditet u Evropi a linijski trend pokazuje sporiji porast (grafikon 7).

Prva dva slučaja ove bolesti otkrivena su u Jugoslaviji 1985. godine (10). U početku je broj obolelih rastao progresivno, a zatim se intenzitet javljanja novih slučajeva smanjuje. Kontinuiran porast se beleži do 1992. godine, kada su prijavljena 82 slučaja bolesti HIV. Sledećih godina incidenca bolesti HIV je u rasponu od 6,5 do 9,3 na milion stanovnika. Tokom 1998. godine prijavljena su 92 nova slučaja oboljenja (grafikon 8). U odnosu na prethodnu godinu broj obolelih je vići za 33%.

Jedno od epidemioloških obeležja bolesti HIV u našoj zemlji je aglomeracija obolelih u Beogradu i području gradske zajednice opština Beograd. Od 778 prijavljenih slučajeva, 13 su sa teritorije Crne Gore, 5 sa Kosova i Metohije, 70 iz Vojvodine a 690 iz Centralne Srbije. Oko 70% ukupnog broja prijavljenih slučajeva je iz Beograda (grafikon 9).

Takva distribucija odredjena je brojem IVN i stepenom njihove inficiranosti. Oni čine 48,3% ukupnog broja obolelih. Intravenska upotreba droge je vodeći put zaražavanja osoba oba pola (grafikon 10). Heteroseksualni put se nalazi na drugom mestu što čini epidemiološku situaciju u našoj zemlji izrazito nepovoljnom. Ovim putem zaražen je svaki 9. oboleli muškarac i svaka 2-3. obolela žena. Homo/biseksualni put, sa učešćem od 13,9%, se nalazi na trećem mestu.

Kao i u drugim evropskim zemljama epidemiokoške karakterstike bolesti HIV se vremenom menjaju. Porast heteroseksualne transmisije uslovio je porast učešća žena i povećava rizik od vertikalne transmisije (grafikon 11). Medjutim, odstupanje od globalne situacije u Evropi ogleda se u odsustvu redukcije ukupnog morbiditeta. Posledica je ograničenih mogućnosti šire primene antiretrovirusne terapije.

Zaključak

Epidemiološka situacija u pogledu bolesti HIV, u našoj zemlji, kao i u čitavom svetu je nepovoljna.

Smanjenje incidence bolesti HIV u industrijski razvijenim zemljama, kao rezultat široke primene antiretrovirusne terapije, nije praćeno redukcijom novih HIV infekcija. Ova mera ne može uticati na globalnu incidencu bolesti HIV u svetu, s obzirom da je preko 90% inficirane populacije iz zemalja u razvoju, kojima je ona nedostupna.

U kontroli HIV infekcije zadovoljavajući rezultati se postižu primenom zdravstvenih mera (kontrola davalaca krvi, tkiva, organa, produkcija bezbednih preparata, postekspoziciona zaštita) dok opšte preventivne mere imalju ograničen uticaj.

Imunizacija eksponirane, osetljive populacije bezbednom i efikasnom vakcinom koja bi sprečavala infekciju, kao i kod drugih zaraznih bolesti, direktno bi uticala na kretanje HIV infekcije. Do dobijanja takve vakcine, opštim preventivnim merama potrebno je dati prioritet uključujući dostupnost informacija, testiranja i epidemiološkog ispitivanja eksponiranih, zaraženih i obolelih.

Literatura

1. Vuković B, Burek V, Dujić A, Popović S. Sindrom stečene imunodeficiencije - AIDS. X Kongres lekara SR Srbije, Zbornik radova II, 1988;87-108.

2. Blattner WA. HIV epidemiology: Past, present and future. FASEB J 1991,5:2340-2348.

3. Chin J. Global estimates of AIDS cases and HIV infections. AIDS 1991,5 (suppl 2):S5-S61.

4. Center for disease control. The second 100,000 cases of acquired immune deficiency

syndrome, United States, June 1991-December 1991. MMWR 1992,41:22-29.

5. Europen study group on heterosexual transmission of HIV. Comparizon of female to male and male to female transmission of HIV in 563 stable couples. BMJ 1992,304:809-13.

6. WHO Weekly Epidemiol Rec, 1998,73:373-80.

7. UNAIDS. AIDS epidemic update: December 1998.

8. Mann JM, Tarantola JM. HIV 1998: The global picture. Scientific American July 1998, 62-63.

9. Evropean Centre for the Epidemiological Monitoring of AIDS. HIV/AIDS Survellance in Europe. 1998/3, Quarterly Report no. 59.

10. Savezni zavod za zaštitu i unapredjenje zdravlja. Izveštaj o kretanju bolesti HIV u SR Jugoslaviji u periodu od 1985-31.12.1998. godine, Beograd, mart 1999.